Dogovor sa SAD trebalo bi da omogući Iraku povećanje izvoza nafte morskim koridorom duž obale Omana, nakon što je rat ozbiljno poremetio isporuke kroz Ormuski moreuz i prouzrokovao gubitke od oko 60 milijardi dolara. Irak je u oktobru izvoz oporavio na 3,4 miliona barela dnevno, a dugoročno planira da dostigne pet miliona barela dnevno ulaganjem u nove naftovode i izvozne terminale.
Zbog blokade Ormuskog moreuza i oštećenja svojih LNG postrojenja, Katar se suočava sa velikim gubicima i problemima u izvozu gasa, zbog čega nastoji da diversifikuje snabdevanje dugoročnim ugovorima sa američkim proizvođačima. Sporazumi sa kompanijama Cheniere i Woodside učiniće QatarEnergy najvećim kupcem američkog LNG-a, što predstavlja veliki preokret na globalnom tržištu gasa.
Turska nastoji da se pozicionira kao važno energetsko čvorište koje profitira od transporta nafte i gasa, dok istovremeno preuzima ulogu domaćina globalnih klimatskih pregovora. Iako razvija obnovljive izvore energije, njena strategija i dalje daje prednost fosilnim gorivima, što otvara pitanje koliko je posvećena ciljevima klimatske tranzicije.
Zabrana izvoza dizela i dalje je jedna od opcija za ublažavanje visokih cena goriva u SAD, ali bi takva mera mogla da izazove rast cena benzina. Zalihe dizela ostaju ograničene zbog poremećaja u globalnom snabdevanju, dok se očekuje da veća proizvodnja američkih rafinerija i dodatne količine iz Evrope ublaže pritisak na cene.
Uprkos tome što je plovidba kroz Ormuski moreuz značajno obnovljena, cene Brenta ostaju oko ili iznad 100 dolara po barelu zbog straha od nove eskalacije sukoba i ograničenih rezervi nafte i goriva. Tržište sada očekuje rasplet između novih pregovora i daljeg širenja napada na energetsku infrastrukturu, dok visoki troškovi transporta dodatno opterećuju isporuke.
Predložena zabrana izvoza u trajanju od 90 dana, koju bi američki predsednik mogao da uvede pre izbora za Kongres, mogla bi da dovede do još viših cena goriva širom Evrope.
Tržište nafte i dalje je pod uticajem očekivanja o normalizaciji isporuka iz Saudijske Arabije, dok geopolitička situacija na Bliskom istoku predstavlja rizik za globalno snabdevanje. Trgovci će pratiti razvoj diplomatskih odnosa i stanje pomorskog transporta, jer bi novi poremećaji mogli ponovo da pojačaju pritisak na rast cena.
Veliki interes za ograničenu ponudu akcija vrednu 2,5 milijardi dolara pogurao je neto bogatstvo Nigerijca Alika Dangotea iznad 50 milijardi dolara. Njegovo bogatstvo moglo bi dodatno da poraste, budući da njegova rafinerija, najveća na afričkom kontinentu, počinje prodaju akcija individualnim investitorima.
Sukobi na Bliskom istoku sve više ugrožavaju ključne energetske i pomorske pravce. Napadi na saudijsku infrastrukturu pokazuju ranjivost regiona, dok Huti jačaju kontrolu uz Crveno more i predstavljaju novu bezbednosnu pretnju. Istovremeno, rast cena energenata i pogoršanje humanitarne krize u Jemenu ukazuju na posledice koje se prelivaju daleko izvan regiona.
IEA u polugodišnjem izveštaju navodi da više cene prirodnog gasa podstiču prelazak na ugalj u pojedinim regionima tokom 2026. godine, dok će situacija u Ormuskom moreuzu biti ključna za prognoze za 2027.
Zbog energetske krize i visokih cena goriva, uvedene su poreske olakšice, dok je Španija dobila posebno odobrenje EU da privremeno spusti poreze na gorivo ispod uobičajenog minimalnog nivoa.
Cene dizela su prvi put za više od godinu dana pretekle cene mlaznog goriva u Evropi, što je promena povezana sa ratom u Iranu, napadima dronovima na ruske rafinerije i ruskom zabranom izvoza derivata. Tražeći zamenske dobavljače Evropa se okreće ka SAD i i nekoliko rafinerija u Zapadnoj Africi, posebno u Nigeriji.
