Na svetskim tržištima cene nafte pale su i prošle sedmice, druge uzastopno. Trgovci se plaše da će carinski rat, kojeg je pokrenuo predsednik SAD Donald Tramp, usporiti rast svetske ekonomije.
Nafta je u poslednjih mesec dana pojeftinila za sedam odsto. Cena nafte je pala ispod 70 dolara zbog očekivanog povećanja proizvodnje OPEK+-a i rasta ponude iz Kazahstana. Istovremeno, cena kakaa beleži pad od 20% usled poboljšanih vremenskih uslova i suficita ponude. Očekuje se dalja volatilnost na tržištima sirovina, što može uticati na globalnu ekonomiju.
Nafta je poskupela danas na međunarodnim tržištima jer napadi Huta na brodove u Crvenom moru izazivaju strah od prekida redovnog snabdevanja. Cena barela je na londonskom tržištu porasla 62 centa u odnosu na prethodno zatvaranje, na 77,17 dolara. Na američkom tržištu se barelom trgovalo po 47 centa višoj ceni, od 71,90 dolara.
Cene nafte su porasle za 4 odsto kako se sukob Izraela i Hamasa produžio na treći dan nakon iznenadnog napada palestinskih militanata Hamasa na Izrael. Fjučersima za naftu Brent se trgovalo rano jutros za 4,53% više u odnosu na prethodnu sesiju i dostigli vrednost od 88,41 dolara po barelu, dok su fjučersi WTI porasli za 4,69% i zaustavili se na 88,67 dolara po barelu.
Globalna ekonomska kriza i sveprisutni strah od resecije, posebno među najbogatijim državama „drže“ cenu sirove nafte ispod 90 dolara. Tome, umnogome doprinosi i odluka članica OPEK+ grupe, predvođenih Saudijskom Arabijom i Rusijom da smanjuju svoju proizvodnju „crnog zlata“. Komentare Jasna Petrović Stojanović, urednice ekonomske rubrike Politika i Jelice Putniković poslušajte u večerašnjoj emisiji.
Cene nafte porasle su u ponedeljak usled procene investitora da vlade širom sveta planiraju da obuzdaju turbulencije koje pogadjaju globalni bankarski sistem u poslednjih mesec dana. Planovi ruskog predsednika Vladimira Putina da postavi taktičko nuklearno oružje u Belorusiji su podstakli tenzije u Evropi i takođe uticali na porast cena nafte.
Bankarske turbulencije u Americi prošle nedelje uticale su na veći pad cene nafte na svetskim berzama. Barel na evropskom tržištu je oko 70 dolara, čak 30 dolara manje nego pre nekoliko meseci. O tome kakav je to signal za Srbiju, kakve cene treba očekivati na našem tržištu i da li će cene na pumpama biti još niže, kakvi su izgledi EPS-a i Srbijagasa, za RTS je govorila Jelica Putniković, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala Energija Balkana.
Cene nafte stabilizovale su se u petak sa informacijama o ograničenjima ruske ponude, nakon što je nafta Brent dan ranije zabeležila najveći jednodnevni gubitak za sedam nedelja, izazvan daljim zaoštravanjem američke monetarne politike. Dolar je poslednjih nedelja ojačao, čineći naftu skupljom za vlasnike drugih valuta.
Evropska unija je ove nedelje krenula da sprovodi zabrane koje je najavila 5. decembra, a koje se tiču zabrane i ograničavanja cena na uvoz sirove nafte i naftnih derivata. Rusija je već najavila kontramere ovoj odluci EU kroz smanjenje proizvodnje za 500.000 barela dnevno u martu mesecu.
Cene nafte zadržale su se u utorak blizu 84 dolara.
Cene nafte na svetskim tržištima su u 2022. porasle drugu godinu za redom, ali znatno manje nego godinu dana pre. Ovo se dogodilo nakon velikih oscilacija, kako zbog ruske intervencije u Ukrajini, tako i zbog slabosti najvećih svetskih privreda.
Cene sirove nafte pale su u sredu na međunarodnim tržištima ispod 86 dolara kao posledica informacije da bi cenovni limit za rusku naftu koji planira G7 trebao biti viši od njene sadašnje tržišne cene.
