Iran upozorava da bi u slučaju nove američke ofanzive mogao da napadne američke data centre, infrastrukturu za veštačku inteligenciju i podmorske komunikacione kablove u Persijskom zalivu. Pretnja ugrožava milijarde dolara tehnoloških investicija i otvara novi front u sukobu, sa mogućim posledicama po energetiku, telekomunikacije i globalnu ekonomiju.
Sjedinjene Američke Države ulaze u nezapamćenu ekspanziju data centara, uz ulaganja koja bi mogla da nadmaše razmere istorijskog železničkog buma. Dok tehnološki giganti i investitori gomilaju bogatstvo, rastu dugovi i pritisak na električnu energiju, vodu, zemljište i radnu snagu, a profitabilnost ogromnih investicija ostaje neizvesna.
BiH bi mogla da privuče velike investicije u data centre, posebno zbog domaće proizvodnje električne energije, dostupnosti vode i potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije. Američki investitori već pokazuju interesovanje za projekte u Republici Srpskoj vredne više stotina miliona dolara, ali njihov razvoj zahteva pažljiv izbor lokacija i rešavanje pitanja uticaja na životnu sredinu, potrošnje struje i vode.
Evropska komisija je danas predložila pravila koja obavezuju data centre u Evropi da obelodane koliko efikasno koriste energiju i vodu, usled sve veće zabrinutosti zbog njihove potrošnje resursa.
Projekat bi, pored potreba kompanija koje upravljaju ključnom energetskom infrastrukturom, mogao da obuhvati i pružanje usluga drugim korisnicima, u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta i tržišnih potreba. Konačna vrednost investicije, kapacitet i rokovi izgradnje biće definisani nakon završetka studije izvodljivosti i izrade idejno-tehničkog rešenja.
Kompanija MN8 Energy gradi projekat vredan 350 miliona dolara u Zapadnoj Virdžiniji, koji će kombinovati 86 MW solarne energije sa litijumskim i baterijama na bazi cinka. Gugl će tokom 20 godina otkupljivati proizvedenu struju za napajanje svojih data centara, dok projekat istovremeno predstavlja novu namenu degradiranog rudarskog zemljišta.
MISO je predložio nova pravila za velike potrošače i data centre u SAD, uključujući detaljnije podatke o potrošnji, ugradnju fazorskih mernih jedinica i ograničenja naglih promena opterećenja. Cilj je omogućiti brže priključenje AI i cloud kapaciteta, uz očuvanje stabilnosti elektroenergetske mreže i pravičnu raspodelu troškova.
Masovna primena veštačke inteligencije mogla bi da promeni tržište rada mnogo dublje nego što se danas očekuje, pri čemu bi broj ugašenih radnih mesta mogao znatno da nadmaši broj novih poslova. Dok tehnološki lideri vide AI kao priliku za veću produktivnost i kraću radnu nedelju, stručnjaci upozoravaju da bi tranzicija mogla posebno teško pogoditi milione radnika i mlade koji tek ulaze na tržište rada.
Googleova najveća investicija u Indiji, izgradnja data centra vrednog oko 15 milijardi dolara, suočava se sa pravnim izazovima i protestima zbog zabrinutosti oko potrošnje vode, uticaja na životnu sredinu i blizine zaštićenog područja. Vlada i kompanija tvrde da će projekat biti realizovan uz poštovanje propisa i primenu tehnologija koje će smanjiti uticaj na lokalne resurse.
Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da bi ubrzano širenje data centara i veštačke inteligencije moglo da ugrozi klimatske ciljeve EU i izazove probleme sa snabdevanjem električnom energijom, posebno zbog nedostatka transparentnosti o njihovoj potrošnji energije i vode. Direktorka EEA Leena Ylä-Mononen poručila je da EU mora obavezati tehnološke kompanije da objavljuju podatke o svom ekološkom otisku kako bi se bolje procenili rizici i uticaj AI industrije na životnu sredinu.
Zbog rasta interneta i veštačke inteligencije širom sveta ubrzano se grade data centri, jedan se planira i u Kragujevcu. Oni su ključni za ekonomiju i bezbednost, ali postaju mete sajber i vojnih napada. Istovremeno izazivaju proteste zbog velike potrošnje energije, vode i malog broja radnih mesta.
Novo istraživanje Galupa pokazalo je da se čak 71% Amerikanaca protivi izgradnji AI data centara u svojim lokalnim zajednicama, uglavnom zbog ogromne potrošnje energije i vode, kao i negativnog uticaja na životnu sredinu i kvalitet života. Građani izražavaju veću zabrinutost zbog data centara nego zbog nuklearnih elektrana, dok kompanije poput OpenAI, Microsoft i Amazon ubrzano grade velike AI komplekse širom SAD. Posebnu zabrinutost izazivaju primeri poput Nevade, gde će deo stanovništva ostati bez dosadašnjeg snabdevača strujom kako bi se električna energija preusmerila ka data centrima.
