Ove nedelje nemačka vlada treba da otkrije detalje o zaustavljanju rasta cena energenata. Otkriće i druge aspekte paketa olakšica, koji bi trebali da traju do proleća 2024. Nemački paket energetske pomoći bi trebo da iznosi približno 200 milijardi evra, obezbediće ograničeno olakšanje za preduzeća i malo je verovatno da će odvratiti kompanije koje već žele da se presele u jeftinije proizvodne baze u inostranstvu.
Pitanje je zašto bismo danas svi morali podjedako da plaćamo ceh za sve do sada učinjeno, kada je reč o eksploataciji prirodnih resursa i ugrožavanja klimatskog poretka. Velike ekonomije, bivše kolonijalne sile, trebalo bi da podnesu najveći teret u pravednoj tranziciji. Sačuvati nacionalni elektroenergetski sistem i nezavisnost na polju elektroenergetike, korišćenjem sopstvenih prirodnih resursa, a pod kontrolom nacionalnih kompanija, jeste generacijsko pitanje današnjice.
Pandemija COVID-19 značajno je povećala državne dugove zemalja širom sveta. Japan i dalje ima najveći odnos duga prema BDP-u na svetu (257%), što je znatno više od ostalih razvijenih zemalja, čak 32 zemlje premašile su ovaj odnos za više od 100%, što znači da te države duguju više od celokupne godišnje proizvodnje njihovih ekonomija. Najmanje su zadužene petro zemlje: Kuvajt (14%), Rusija (18%) i Saudijska Arabija (31%).
Posle naglog pada globalnih emisija CO2 početkom prošle godine, zbog smanjenja potrošnje energije izazvanog pandemijom Covid-19 oporavak velikih svetskih ekonomija je doveo do toga da su emisije u decembru 2000. bile za 2% veće u odnosu na decembar 2019. godine, navedeno je u saopštenju Međunarodne agencije za energiju. IEA upozorava da se širom sveta ne radi dovoljno na ubrzavanju tranzicije čiste energije.
