Taksa na CO2 – ekološka ili ekonomska mera?

Korona usporila tranziciju ka čistoj energiji

Posle naglog pada globalnih emisija CO2 početkom prošle godine, zbog smanjenja potrošnje energije izazvanog pandemijom Covid-19 oporavak velikih svetskih ekonomija je doveo do toga da su emisije u decembru 2000. bile za 2% veće u odnosu na decembar 2019. godine, navedeno je u saopštenju Međunarodne agencije za energiju. IEA upozorava da se širom sveta ne radi dovoljno na ubrzavanju tranzicije čiste energije.

Kriza Covid-19 pokrenula je 2020.godine najveći godišnji pad globalnih emisija ugljen-dioksida (CO2) povezanih sa energijom od Drugog svetskog rata, navedeno je u saopštenju koje je 2. marta objavila Međunarodna agencija za energiju (IEA) uz napomenu da ukupan pad od oko 6% prikriva velike varijacije u zavisnosti od regiona i doba godine.

Nakon dostizanja najnižeg nivoa u aprilu, globalne emisije su se snažno povratile i porasle iznad nivoa iz 2019. u decembru 2000. godine. Najnoviji podaci pokazuju da su globalne emisije u decembru prošle godine bile više za 2%, odnosno 60 miliona tona, nego u istom mesecu godinu dana ranije. Velike ekonomije su predvodile ponovni rast, jer je ubrzanje ekonomske aktivnosti povećalo potražnju za energijom, a značajne mere politike za podsticanje čiste energije su izostale. Mnoge ekonomije sada primećuju porast emisija iznad nivoa pre krize.

„Oporavak globalnih emisija ugljenika pred kraj prošle godine oštro je upozorenje da se širom sveta ne radi dovoljno na ubrzavanju tranzicije čiste energije. Ako se vlade ne uvedu brzo prave energetske politike, ovo bi moglo dovesti u situaciju da svet propusti priliku da 2019. godina bude poslednji vrhunac globalnih emisija“, rekao je dr Fatih Birol, izvršni direktor IEA. „U martu 2020. IEA je pozvala vlade da stave čistu energiju u središte svojih ekonomskih podsticajnih planova, kako bi osigurale održiv oporavak. Ali, naši brojevi pokazuju da se vraćamo uobičajenom poslovanju sa intenzivnim emisijama ugljenika. Ova godina je ključna za međunarodnu klimatsku akciju – i započela je sa velikim nadama – ali ovi najnoviji brojevi su podsetnik na ogroman izazov sa kojim se suočavamo u brzoj transformaciji globalnog energetskog sistema.“

Trendovi 2020. godine ukazuju na izazov smanjenja emisija, dok se istovremeno osigurava ekonomski rast i energetska sigurnost. Usred sve većeg broja obećanja država i kompanija da će sredinom veka dostići nultu emisiju, povratak emisija pokazuje šta će se, verovatno, dogoditi ako se te ambicije ne ispune brzom i konkretnom akcijom.

Emisije u Kini tokom cele 2020. godine povećane su za 0,8%, ili 75 miliona tona, u odnosu na nivo iz 2019. godine, zbog pokrenutog je kineskog ekonomskog oporavak. Kina je bila prva velika ekonomija koja je izašla iz pandemije i ukinula ograničenja, što je podstaklo njenu ekonomsku aktivnost i povrat emisija od aprila na dalje. Kina je bila jedina velika ekonomija koja je rasla 2020. godine.

U Indiji su emisije porasle iznad nivoa iz 2019. nakon septembra, kako su se ekonomske aktivnosti poboljšavale i restrikcije ublažavale. U Brazilu je, nakon aprilskog minimum, ponovo uspostavljanje aktivnosti drumskog transporta podstaklo oporavak potražnje za naftom, dok je porast potražnje za gasom u kasnijim mesecima 2020. godine, tokom poslednjeg kvartala, gurnuo emisije iznad nivoa iz 2019.

Emisije u Sjedinjenim Državama su opale za 10% u 2020. Ali, na mesečnom nivou, nakon dostizanja najnižih nivoa u proleće, počele su da se vraćaju. U decembru su se američke emisije približile nivou zabeleženom u istom mesecu 2019. godine. To je rezultat ubrzanja ekonomske aktivnosti, kao i kombinacije viših cena prirodnog gasa i hladnijeg vremena, koje pogoduju povećanju upotrebe uglja.

„Ako se potvrde trenutna očekivanja za globalni ekonomski oporavak ove godine – i u odsustvu velikih promena politike u najvećim svetskim ekonomijama – globalne emisije će se verovatno povećati 2021. godine“, rekao je dr Birol ukazujući da „ipak, i dalje postoje razlozi za optimizam. Kina je postavila ambiciozan cilj ugljenične-neutralnosti; nova američka administracija pridružila se Pariskom sporazumu i stavlja klimu u središte svoje politike. Evropska unija napreduje sa svojim zelenim sporazumom i planovima održivog oporavka. Zapanjujući uspeh Indije sa obnovljivim izvorima energije mogao bi da transformiše njenu energetsku budućnost a Ujedinjeno Kraljevstvo usmerava energiju ka jačoj klimatskoj akciji na COP26 u novembru.“

Globalne emisije opale su za skoro dve milijarde tona 2020. godine, što je najveći apsolutni pad u istoriji. Većina toga – oko milijardu tona, što je više od godišnjih emisija Japana – rezultat je manje upotrebe nafte za drumski transport i vazduhoplovstvo. Kako se putničke i ekonomske aktivnosti povećavaju širom sveta, potrošnja nafte i njene emisije ponovo rastu. Rekordni porast prodaje električnih vozila nije dovoljan da nadoknadi rast emisija izazvanih porastom drumskog saobraćaja širom sveta, upozoravaju iz IEA.

Globalne emisije iz sektora električne energije smanjene su za 450 miliona tona u 2020. godini. To je delimično rezultat niže potražnje za električnom energijom, ali i povećanja proizvodnje električne energije iz solarnih panela i vetroparkova. Da bi svet postigao klimatske ciljeve Pariskog sporazuma, a naročito da bi ograničio globalno zagrevane na znatno ispod 2°C, svake godine bi trebalo da se dogodi pad emisija u sektoru električne energije od oko 500 miliona tona. Još veći godišnji pad emisija iz proizvodnje električne energije je potreban da bi svet dostigao cilj, povećanje zagrevanja od samo 1,5°C.

Da bi pokazala održivi put napred, IEA će 18. maja objaviti prvi sveobuhvatni plan za postizanje nulte emisije do 2050. energetskog sektora. Kao deo svog fokusa na vodeće tranzicije čiste energije širom sveta IEA sarađuje sa Predsedništvom Ujedinjenog Kraljevstva COP26. Cilj im je da okupe šefove vlada i ministre na samitu IEA-COP26 Neto nulta emisija, koji se održava 31. marta i da pojačaju međunarodne napore – da pretvori obećanja o nultoj emisiji u konkretne energetske politike i akcije.

U aprilu će IEA objaviti svoj Globalni energetski pregled 2021, koji će ispitati ovogodišnje trendove u globalnoj potražnji za energijom i emisijama CO2.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.