Ekološka, socijalna i upravljačka (ESG) politika predstavnja pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti, poručuju iz najveće svetske naftne kompanije.
Većina ljudi je zbunjena onim što je globalna energetska kriza, pri čemu cene nafte, gasa i uglja istovremeno rastu. Cene su čak zatvorile velika industrijska postrojenja iz industrija poput hemijske, aluminijuma ili čelika. Bajdenova administracija i EU insistiraju da se sve dogodilo zbog Putina i ruskih vojnih akcija u Ukrajini. Ovo nije slučaj. Energetska kriza je dugo planirana strategija zapadnih korporativnih i političkih krugova za razgradnju industrijskih ekonomija u ime distopijske zelene agende. To vuče korene iz perioda mnogo pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu akciju u Ukrajini.
Cene nafte na tržištu rastu i nema novih ulaganja u proizvodnju, Glavni krivac je ESG – ekološki, društveni i upravljački pritisak investitora, koji predviđaju brzu tranziciju ka alternativama sa niskim sadržajem ugljenika u energetskom sektoru. Da li je vreme je da se investitorima olakšaju poslovanje sa škriljcima, kao fleksibilnom sektoru, da im se dozvoli da pomognu svetu da izbegne još jednu naftnu krizu?
Iako su osiguravajuće kompanije prestale da preuzimaju poslove vezane za ugalj, sporo su reagovali na naftu i gas. Premije od osiguranja novih naftnih i gasnih projekata iznosile su oko 1,7 milijardi dolara u 2018. godini, što je samo 0,1% svih premija. Drugim rečima, osiguravajuće kompanije mogu da priušte da odustanu od novih projekata proizvodnje nafte i gasa, ali odlučile su da to ne učine.
Ideja zelenog kapitala je prikupljanje kapitala za projekte koji imaju za cilj zaštitu životne sredine. U svetu bitkoina neki rade na prodaji novčića, čije transakcije su verifikovane na blokčejnu od strane kompjutera, koji se navodno napajaju samo obnovljivom energijom.
Distopijska Agenda UN 2030, odnosno davosovski „Veliki reset“, jeste jedna od najopasnijih i istovremeno najmanje shvaćenih promena u proteklih barem stotinu godina svetske istorije
