Količina električne energije koju Gugl koristi raste – u skladu sa rastom ukupne upotrebe interneta. Iako iz Gugla tvrde da čak od 2007. posluje sa ugljeničnom neutralnošću sada žele da naprave još veči iskorak i da već od 2030. rade 24/7 napajajući se električnom energijom koja dolazi iz izvora koji ne emitiju CO2.
Internet, odnosno, društvene mreže, pod velikom su pažnjom indijske vlade, koja je pojačala svoj pritisak na globalne tehnološke kompanije ali i kineske. Vlada je nedavno nametnula stroga ograničenja korišćenja aplikacije poput Facebook-a, Twitter-a i YouTube-a. Tvrde, takođe, da se Kini i njenim kompanijama ne može verovati, da indijski korisnički podaci moraju biti u indijskim rukama, kako bi se izbegao „bezbednosni rizik“.
Nakon razgovora sa australijskom vladom, Facebook je pristao da vrati u aktivno stanje sve australijske stranice sa vestima koje se prikazuju na njihovoj platformi. Sporazum „će nam omogućiti da pružimo podršku izdavačima za koje se odlučimo, uključujući male i lokalne izdavače“, rekla je Kembel Braun, potpredsednica kompanije Facebook za globalna novinska partnerstva.
Lobi grupe koje predstavljaju Big Tech – među kojima su Američka privredna komora i internet udruženje koje su osnovali Google, Amazon, eBay i Facebook tuže saveznu državu Merilend saveznim okružnim sudom, tražeći da zaustavi proglašavanje prvog poreza na digitalno oglašavanje u zemlji. Očekuje se da će budžet prikupiti oko 250 miliona dolara u prvoj godini od ovog poreza, a prihodi će biti namenjeni obrazovanju.
Kao odgovor na predloženi australijski zakon, kojim bi tehnološki giganti u budućnosti plaćali vesti na svojim platformama Facebook je blokirao australijske korisnike da gledaju ili dele vesti samo nekoliko sati nakon što je Google pristao da plati firmi News Corp, čiji je vlasnik Rupert Murdoch, za sadržaje sa Web lokacija širom svog medijskog carstva.
