Ohridsko jezero decenijama se koristi za proizvodnju struje, što ugrožava njegov ekosistem. Stručnjaci upozoravaju na štetne posledice regulacije nivoa vode, smanjenje padavina i klimatske promene. Nivo jezera reguliše ugovor između bivše Jugoslavije i Albanije star 68 godina koji se smatra zastarelim i potrebna je hitna zaštita jezerskih resursa.
Od presudne važnosti su ulaganja u nove proizvodne objekte, sa naglaskom na obnovljive izvore energije. HEP namerava da do 2030. godine poveća udeo obnovljivih izvora u proizvodnom portfelju za 50 odsto, a u godinama sa prosečnim hidrološkim prilikama da poveća godišnju proizvodnju iz obnovljivih izvora sa šest na devet milijardi kilovatsati u odnosu na baznu 2017. godinu.
Vlada Crne Gore dala je saglasnost na Predlog Urbanističko-tehničkih uslova (UTU), čime su se stvorili uslovi za početak gradnje hidrocentrale na akumulaciji u pljevaljskom selu Otilovići. Objekat će se graditi u neposrednoj blizini lučno – betonske brane na reci Ćehotini, koja je izgrađena za potrebe snabdevanja tehnološkog procesa vodom Termoeletrane Pljevlja. EPCG će izgradnju male hidrocentrale u Otilovićima najverovatnije finansirati sopstvenim novcem.
Posle trogodišnjih pregovora i izbora kineske kompanije Gezub za izgradnju HE Dabar, glavni radovi na ovom objektu bi trebalo da počnu do kraja ovog meseca. Vlada Srpske je podržala projekat i dala garanciju za 85 procenata vrednosti ugovora, dok je Elektroprivreda Republike Srpske vlastitim sredstvima obezbedila i uplatila 15 odsto sredstava.
Selo Rakita kod Babušnice već šest godina je stecište mnogih ekoloških aktivista, koji su pokušali da spreče izgradnju mini hidrocentrale. Ipak, ona je izgrađena, a nedavno puštena u rad, iako nije izdata upotrebna dozvola. Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta najavio je da „prelaze u ilegalu“ i da će elektrana biti srušena.
Na hidroelektrani Dabar glavni radovi bi trebalo da počnu nakon aktiviranja kredita sa kineskom bankom, što se očekuje za 20 dana. Nedavno je uplaćeno osiguranje kredita od 7,5 miliona evra i preostalo je da se uplati 33 miliona evra bez PDV-a za aktivaciju kreditnog aranžmana, a to znači i obezbeđenje kompletne finansijske konstrukcije. Ukupna vrednost ugovora za izgradnju HE Dabar iznosi 222 miliona evra.
Na gradilištu HE Buk Bijela na Drini kod Foče, zajedničkom projektu elektroprivreda Srbije i Srpske, završava se izgradnja gradilišnog naselja, upravne zgrade i prateće infrastrukture. Prema izjavama iz resornog ministarstva, pripremne aktivnosti na projektu HE Dabar, na Trebišnici, ubrzavaju se – preostalo je da banka definiše tačne datume za potpisivanje zvaničnih dokumenata po kojima će se vršiti plaćanje odobrenih sredstava. Novoformirano preduzeće Obnovljivi izvori energije iz Ljubinja uskoro će u vlasništvu imati i HE Mrsovo, na reci Lim, u Rudom.
Nova sredstva koja je neophodno uložiti u izgradnju HE Dabar proističu iz ugovora o građenju koji je potpisan sa kineskim izvođačem China Energy Gezhouba Group, čiji se iznos u visini od 85% finansira kreditom kineske Exim banke. Ukupna vrednost investicije u HE Dabar je 661,0 milion KM, dok zaključeni ugovor o kineskom kreditu obezbeđuje 370,4 miliona KM sredstava, odnosno 56,04% od ukupne investicije.
HE Buk Bijela, koju zajedno grade Republika Srpska i Srbija, jedna je od najvećih regionalnih investicija u oblasti energetike. To je projekat razvojnog karaktera od javnog interesa i niko neće zaustaviti njenu gradnju, rekao je prilikom obilaska ove hidroelektrane Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.
Švajcarska dodaje preko potrebnu kariku u svoj lanac snabdevanja energijom. Švajcarska navodi da njena nova podzemna hidroelektrana ima kapacitet da skladišti dovoljno električne energije za istovremeno punjenje 400.000 automobilskih baterija.
Gradnja Hidroelektrane Buk Bijela, zajednički projekat Republike Srpske i Republike Srbije, ponovo bi mogla da se nađe pred Ustavnim sudom BiH. Naime, Komisija za koncesije Bosne i Hercegovine se u dva navrata, tokom juna, nije izjasnila o ovom projektu, pa je predmet vraćen Ustavnom sudu BiH.
Na osnovu tužbe slovenačkog preduzeća Vijadukt zbog jednostranog raskida ugovora o koncesiji za izgradnju hidrocentrala na Vrbasu, Republika Srpska će, prema konačnoj odluci arbitražnog suda u Vašingtonu, morati da plati izuzetno visoku odštetu i arbitražne troškove.
