Zemlje koje se bore sa „ogromnim“ zadatkom okončanja zagađenja plastikom počele su u ponedeljak (30. maja) novu rundu pregovora u Parizu, usred protesta i upozorenja o hitnosti da se reaguje.
Prvi čovek koji je pronašao male komadiće plastike, bio je morski biolog Edvard Karpenter, i to sada već davne 1971. godine. On je hiljadama milja od istočne obale Amerike u Atlanskom okeanu našao plastiku.
Mikroplastika je sada prvi put pronađena i u svežim snežnim padavinama na Antartiku. Sićušna plastika ranije je otkrivena u antarktičkom morskom ledu i na površini vode. Mikroplastika u atmosferi „kruži širom sveta“, pa je ljudi nesvesno unose u organizam putem hrane i udisanja vazduha, pri čemu te čestice oštećuju ljudske ćelije, rezultati su jedne od studija.
Već je opšte poznata činjenica da je zagađenje plastikom u Mediteranu veliki problem, koje ima ozbiljne posledice po morski ali i po ljudske živote. Putem ishrane morskim plodovima ljudi mogu uneti u svoj organizam deliće plastike. Modelom, koji su razvili naučnici Helenskog centra za istraživanje mora, procenjeno je da oko 17.600 metričkih tona plastike godišnje uđe u Sredozemno more.
Mikroplastika dospeva u hranu i škodi životinjama i ljudima, ali može delovati i kao uzgajalište bakterija otpornih na antibiotike. Istraživači su analizirali gene otporne na antibiotike (ARG) na pet vrsta mikroplastike na različitim lokacijama duž reke Beilun u Kini i pronašli mnogo veće količine u urbanim nego u ruralnim regionima.
Istraživači su uspeli da pretvore 90% plastike u mlazno gorivo i druge vredne ugljovodonične proizvode u roku od sat vremena na umerenim temperaturama, čineći ponovnu upotrebu plastike lakšom i isplativijom. Primena ovog efikasnog procesa može pružiti velike mogućnosti za selektivnu izradu proizvoda visoke vrednosti od otpadnog polietilena.
Naučnici su, izgleda, rešili problem stvaranja mikroplastike tokom razgradnje plastične ambalaže. Prema najnovijoj analizi, dodavanje enzima i razgradivih aditiva u materijal dovodi do njegovog brzog raspadanja bez stvaranja mikroplastike.
Plastični otpad, taložen decenijama, pretvara se u mikroplastiku i ulazi u sve pore naše planete. Od ljudskog krvotoka do creva insekata na Antarktiku, mikroplastika je pronađena svuda. Razumevanje kako se kreće kroz globalne sisteme od suštinske je važnosti za rešavanje problema, navodi se u novoj studiji.
Plastične čestice prelaze sa majke na fetus, pokazuje studija na pacovima. Nanočestica plastike otkrivene su u mozgu i srcu fetusa pacova, ali uticaj na zdravlje ljudi je još uvek nepoznat. Ranija laboratorijska istraživanja na ljudskim posteljicama, koje su donirale majke nakon porođaja, takođe su pokazala da granule polistirena (stiropor) mogu preći placentnu barijeru.
Modna industrija vredna 2,5 biliona dolara odgovorna je za 10% svetskih emisija ugljenika. Svake godine doprinose zagađenju sa približno 236.000 tona mikroplastike. Modna industrija se mora suočiti sa posledicama krčenju šuma i okrenuti se održivim materijalima, zaštiti radnika i životne sredine. COVID-19 ubija divove brze mode. Da bi preživeli, brendovi moraju slušati potrošače i prihvatiti zelenu revoluciju.
