Nemačka će izdvojiti 200 milijardi evra da subvencioniše cene energenata, i još 95 milijardi za druge pakete pomoći. Ali, još se ne zna kako će para konkretno doći do džepa građana.
Šolc je tokom vikenda posetio region Zaliva. Fokus posete je bio na obezbeđivanju novih zaliha fosilnih goriva i smanjenju oslanjanja Nemačke na uvoz energenata iz Rusije. U sklopu ove posete ministarka za klimatske promene i životnu sredinu Marijam Almheiri je jasno rekla da će Ujedinjeni Arapski Emirati nastaviti da snadbevaju svet energentima. Almheiri je takože naglasila važnost ulaganja u obnovljive izvore energije.
Štampa komentariše putovanje kancelara Šolca na Arabijsko poluostrvo bez mnogo iluzija – energenti će se, umesto iz Rusije, dobavljati iz arapskih despotija. Ali, pitaju se neki, šta je drugo moglo da se učini?
Nemački kancelar Olaf Šolc nastavlja turneju po Arabijskom poluostrvu. Tamo su energenti koji trebaju Nemačkoj, ali tamo su i zemlje koje nisu baš poznate kao oaze demokratije.
Tokom godišnje letnje konferencije za novinare u Berlinu, tema dana je svakako bila aktuelna energetska kriza, a Nemački kancelar Olaf Šolc je obećao da država neće dovesti građane u situaciu da moraju da plaćaju velike komunalne račune ili da se smrzavaju. Ali kancelar je priznao da će tokom zime biti „mnogo usklađivanja“, jer Nemačka pokušava da podmiri nestašicu energije ali i da uspešno sprovodi svoje dugogodišnje planove za postepeno ukidanje upotrebe nuklearne energije i fosilnih goriva.
Nemačka i ostatak EU neće plaćati ruski gas u rubljama, kako to traži Vladimir Putin. Komentatori su pak podeljeni po pitanju da li evropska ekonomija može da podnese embargo na ruske energente.
Zbog zavisnosti nemačke privrede od ruskih energenata, posebno gasa, nemačke kompanije strahuju da bi nacionalna privreda mogla da sklizne u tešku recesiju. Nemačka se striktno protivi sankcijama protiv ruskog izvoza energenata, jer oko 55 odsto uvoza gasa dobija iz Rusije.
Dobro došli u novi svet. Gas će koštati 2.000 evra (1.000 kubnih metara), napisao je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, reagujući na zahtev nemačkog kancelara Olafa Šolca da se obustavi sertifikacija gasovoda Severni tok 2. Istovremeno obećava Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa komentariše da će se pola Evrope smrzavati a da u Srbiji gas neće poskupeti.
Godišnja bezbednosna konferencija koja se održala u Minhenu prošle nedelje bila je pod uticajem energetske krize koja ove zime pogađa Evropu a posebno se osvrnula na energetsku zavisnost Evrope od Rusije. Nemački kancelar Olaf Šolc naveo je da zapadne države moraju pronaći alternativne izvore za dobijanje energenata, jer je ova zima pokazala energetsku zavisnost Evrope od Rusije, kao najvećeg izvoznika nafte, uglja i gasa ka zapadnim zemljama Evrope.
Nova vlada Nemačke na čelu sa Olafom Šolcom predstavila je ciljeve i planove koji treba da omoguće bolji i lakši život svojim stanovnicima. U svojoj konferenciji za novinare su naveli da im je primarni cilj borba protiv klimatskih promena i težnja da se Nemačka učini kimatski neutralnom.
