U gradovima Srbije poskupljuje grejanje za predstojeću sezonu od oko devet do 30 odsto. Direktori elektrana kao razlog navode poskupljenje energenata koje se dogodilo u poslednje tri godine.
O tome šta čeka Evropu, pa i Srbiju u ekonomskom i energetskom sektoru ove i naredne godine u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Bojanom Stanićem, pomoćnikom direktora Sektora za strateške analize u PKS.
Pojedine zemlje su više osetile poskupljenje energenata, poput Estonije, Poljske i Češke gde je povećanje iznad globalnog proseka. Poskupljenja energenata dovela su i do povećanja cena hrane.
Budućnost opstanka preduzeća, u doba energetske krize koja će potrajati, zavisiće od toga koliko su spremna da se prilagode. Rešenja je upotreba obnovljivih izvora, vetra i sunca kroz sistem kupac-proizvođač. Najveće poskupljenje ove godine se desilo kod energenta koji čini najveći deo bilansa potrošnje u domaćinstvima, odnosno kod ogrevnog drveta, čime su pogođena najsiromašnija domaćinstva. Država treba da cenu struje uskladi sa cenom ostalih energenata.
Pandemija korona virusa pokrenula je krizu u sektoru međunardne i domaće logistike, od transporta preko skladištenja i distribucije roba, koja se produbila sa aktuelnom energetskom, a zaoštrila sa dešavanjima u Ukrajini.
Ratni sukobi u Ukrajini izazvali su velike poremećaj na svetakom tržištu energenata, što je, između ostalog, podstaklo i izuzetno veliku potražnju za ugljem iz bosansko-hercegovačkih rudnika, dok su talasi poskupljenja uslovili povećanje cena ovog proizvoda. U cilju realizacije Elektroenergetskog bilansa u 2022. godini, odlukom Vlade Federacije, Elektroprivreda BiH je zadužena da nabavi dodatnih 980.000 tona uglja.
Zahvaljujući intervenciji države mazutom iz robnih rezervi u Užicu je poskupljenje grejanja za 9% odloženo do početka druge polovine godine. Pozajmljene količine mazuta užička toplana će vraćati kada se tržište energenata stabilizuje.
