Na globalnom nivou jedna trećina ukupne proizvodnje hrane ostane neiskorišćena i postane deo otpadnih tokova. To dovodi do značajnih gubitaka prirodnih resursa i povećanih emisija gasova staklene bašte. Hemijski fakultet u Beogradu razvio je interesantan projekat „Pure Way“ koji je privukao i veliku pažnju Evropske unije.
U Evropskoj uniji je tokom 2023. godine proizvedeno skoro 80 miliona tona ambalažnog otpada, od čega gotovo petina otpada na plastiku. Iako je uočeno blago smanjenje ukupne količine u poređenju sa 2022. godinom, količina plastičnog otpada po osobi i dalje je znatno veća nego pre deceniju. Stopa reciklaže plastike porasla je na oko 42%, ali razlike među državama članicama i dalje su velike, što pokazuje da je EU još daleko od održivog sistema upravljanja ambalažom.
Ne postoji kontradiktornost između visokih ekoloških standarda i konkurentnosti. Konkurentna cirkularna ekonomija i povećani izvori kritičnih sirovina deo su planova u vezi sa Sporazumom o čistoj industriji. Kada su u pitanju kritične sirovine, danas je reciklaža na veoma niskom nivou. Već imamo donete zakone, ali ipak znamo da nam nedostaje infrastruktura i tehnike da bismo zaista izvukli vrednost iz materijala koji su potrebni industriji, rekla je Džesika Rosval, evropska komesarka za životnu sredinu.
Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu (SUPD) EU 2019 mogla bi da igra ključnu ulogu u podršci hemijskom recikliranju, jer zakonodavac EU trenutno raspravlja o implementacionom aktu za postavljanje pravila o izračunavanju i izveštavanju o recikliranom sadržaju u budućim proizvodima. Ovo će takođe odrediti pristup metodi alokacije u odnosu na hemijsku reciklažu.
Tržište reciklaže u Evropi u problemu nakon zabrane izvoza plastičnog otpada. Nema rešenja za procesuiranje četvrtine industrijskog plastičnog otpada. Postoji stvarni rizik da će tržište sortiranja, prikupljanja i recikliranja plastične ambalaže možda kolabirati. Evropa ima premalo kapaciteta za reciklažu i premalo preuzimanje reciklata. Bez mogućnosti izvoza prikupljene plastike i nedovoljno kapaciteta za reciklažu u Evropi, postoji rizik da će potražnja opasti. Problem je u tome što je danas jeftinije praviti ambalažu od plastike nego koristiti reciklate, istakao je belgijski Valipak.
Mnoge razvijene zemlje, poput Belgije i Velike Britanije, u procesu su razmatranja istih ili sličnih rešenja, a naša zemlja imala je priliku među prvima da ga testira, zahvaljujući projektu „Pametno recikliraj“, koji je realizovan kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.
Evropska komisija izdaje posebne preporuke za 18 država članica EU koje su u opasnosti da ne ostvare glavne ciljeve recikliranja za 2025. godinu. Količina proizvedenog ambalažnog otpada stalno raste. Od 2013. do 2020. godine količina ambalažnog otpada nastalog u Evropskoj uniji porasla je za 15 odsto i dostigla skoro 80 miliona tona.
Prema proračunima Mercedesa, kapacit fabrike će iznositi 2500 tona litijum –jonskih baterija godišnje.
Kada neko spomene litijum, takozvanu „sirovinu budućnosti“, prvo što vežemo uz njegovo ime je industrija baterija za električna vozila i uređaje. Međutim, mnogima i dalje nije jasno o kakvom je metalu reč i zašto vlada tolika pomama za njim.
Strateški ciljevi, usklađeni sa propisima i standardima EU, predviđaju da Crna Gora do 2030. godine reciklira najmanje 50 odsto komunalnog otpada, odnosno 27 puta više nego sada. U ovoj zemlji se na godišnjem nivou ukupno proizvede 1,47 miliona tona raznog otpada, od čega se 304 hiljade tona smatra opasnim.
Nove, efikasnije fotonaponske ćelije postaju sve jeftinije, postavljaju se sve češće, instalacije se šire… Sve to ukazuje na budući problem, koji bi mogao izmaći kontroli u Sjedinjenim Državama, na reciklažu otpada od solarnih panela. Rešenje se nazire u modelu koji sprovodi EU – zahtevu proizvođačima da proizvode solarne ćelije koje se 85 odsto mogu reciklirati.
Sa sve većom proizvodnjim i instalacijom vetroparkova u svetu došlo se do pitanja šta raditi sa delovima postrojenja, kojima istekne radni vek. Gigant u proizvodnji vetroturbina ,kompanija Siemens Gamesa tvrdi kako je pronašla način da proizvede lopatice vetroturbine koje se mogu reciklirati. Očekuju da će ovakav tip lopatica u komercijalne svrhe početi da se proizvodi i koristi 2022. godine.
