Obnova Deliblatske peščare ne sme predstavljati jednostavno vraćanje pređašnjeg stanja, već ekološki zasnovanu revitalizaciju u kojoj je očuvanje biodiverziteta osnovni prioritet.
Prošli mesec je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus (C3S), koju sprovodi Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), zabeležila dvostruki rekord: najtopliju površinu svetskog okeana ikada izmerenu za jul i produženi talas vrućine i suše koji je u zapadnoj Evropi doveo do širenja razornih šumskih požara. Uzrok je kombinacija dugotrajnog visokog pritiska nad kontinentom i razvoja El Ninja u ekvatorijalnom Pacifiku, koji je dodatno podgrejao okeane.
Klimatske promene, koje se osećaju širom sveta, mogu da izbace energetsko tržište iz ravnoteže, uzdrmaju lance snabdevanja i izobliče cene energenata. S obzirom da se očekuje da će ovi vremenski obrasci opstati – pa čak i da će se intenzivirati, zainteresovane strane, od finansijskih institucija do kreatora politike i energetskih kompanija, moraće da uzimaju u obzir navedene rizike u svom dugoročnom strateškom planiranju.
Krčenje šuma Amazonije je smanjeno za trećinu u 2023. godini. Iako je seča opala, „Pluća planete” se suočavaju i sa požarima.
Klimatske promene su učinile da su toplotni talasi i suše češći, intenzivniji i rasprostranjeniji. Najmanje pet zemalja u Evropi proglasilo je vanredno stanje ili crvena upozorenja jer šumski požari, podstaknuti visokim temperaturama, divljaju širom Francuske, Grčke, Portugala i Španije. Pod uticajem klimatskih nepogoda koja pogađaju Evropu generalni sekretar UN Antonio Gutereš je izdao upozorenje liderima iz 40 zemalja okupljenih u Berlinu.
Požari ruše rekorde po zahvaćenim površinama i emisiji ugljen-dioksida. Minulog jula je globalna emisija ugljenika bila najviša od kada su 2003. počela satelitska osmatranja. Sada besne i u Severnoj Americi, Sibiru i mediteranskim zemljama. Stručnjaci službe EU za upravljanje rizicima od katastrofa upozoravaju da je u Evropi sve veća i teritorija koju požari mogu ozbiljno da ugroze.
Možda nije uvek potrebno imati više vrsta za postizanje većeg skladištenja ugljenika u šumama, zaključak je međunarodnog tima na čelu sa Univerzitetom u Ženevi (UNIGE), koji je proučavao koje su vrste šuma u pogledu biodiverziteta najefikasnije u skladištenju ugljenika.
