Evropska komisija je prvi put odlučila da u program besplatnog finansiranja uključi projekte za izgradnju unutrašnjih i prekograničnih mreža za prenos vodonika, uključujući i projekat za takav cevovod od Soluna do Sofije.
Drugi projekat sa bugarskim učešćem je među onima za prekograničnu elektroenergetsku povezanost i namenjen je digitalizaciji i proširenju mreže za prenos električne energije Bugarske i Rumunije, kako bi u većoj meri mogli da se povežu kapaciteti obnovljivih izvora energije.
Evropski zeleni dogovor
Prva lista projekata je u potpunosti u skladu sa evropskim zelenim dogovorom i uključuje prekogranične infrastrukturne projekte koji će pomoći EU da ostvari svoje ambiciozne energetske i klimatske ciljeve.
Reč je o ukupno 166 projekata za koje će biti pojednostavljena procedura izdavanja dozvola i regulative i koji će za finansijsku podršku EU biti kvalifikovani od strane Instrumenta za povezivanje Evrope. U evropsko finansiranje prvi put je uključeno 65 projekata za proizvodnju i transport vodonika, koji se smatra gorivom budućnosti. Većina projekata – 85 – je za dalekovode, offshore i pametne mreže, a očekuje se da će mnogi od njih biti pušteni u rad između 2027. i 2030. Besplatna sredstva EU će takođe biti data za 14 projekata prenosne mreže CO2 u skladu sa ciljevima EK da se stvori tržište za hvatanje i skladištenje ugljenika, saopšteno je iz Brisela.
Završetak ovih projekata omogućiće da se ispuni cilj EK za obnovljivu energiju od 42,5% do 2030. godine.
Nepoznata vrednost projekta
Jedan projekat vezan za Bugarsku je projekat državnog gasnog operatera Bulgartransgaz (BTG) i grčke DESFA za stvaranje vodoničnog interkonektora između Soluna i Sofije. Međutim, još nije saopštena potencijalna vrednost projekta i koja sredstva bi se mogla tražiti od Evropskog fonda za povezivanje Evrope, kao i koji bi bili izvori snabdevanja vodonikom.
Planirana infrastruktura se sastoji od novog cevovoda u dužini od oko 250 km i dve kompresorske stanice na području Dupnice i Kulate. Planirano je da se napravi vodonična interkonekciona tačka sa mrežom grčkog operatera za prenos gasa DESFA u oblasti Kulata/Sidirokastro, objasnio je Bulgartransgaz.
Dvosmerni prenos vodonika
Nova infrastruktura će omogućiti dvosmerni prenos vodonika i vodonika domaće proizvodnje iz Grčke.
„Infrastruktura za prenos vodonika u Bugarskoj“ je važan korak u razvoju vodonične mreže u regionu i daće značajan doprinos realizaciji prioritetnog koridora za prenos zelenog vodonika iz jugoistočne u centralnu Evropu“, komentariše direktora BTG Vladimira Malinova o uvrštavanju projekta na listu evrofinansiranja.
Ovom odlukom prepoznat je značaj projekta i moguće je konkurisati za grant sredstva za istraživačke aktivnosti, a ubuduće i sufinansirati samu izgradnju. Kao odgovorni operater prenosa gasa, već razvijamo projekte za naknadni razvoj infrastrukture za prenos vodonika u susedne zemlje, kao i za prilagođavanje postojećeg sistema za prenos gasa za rad sa mešavinama vodonika i gasa“, dodao je Milanov.
Razvoj unutrašnje infrastrukture
Iz liste projekata obuhvaćenih za evropsko finansiranje koju je objavila EK, jasno je da su za realizaciju projekta obezbeđena i sredstva za razvoj unutrašnje infrastrukture obe zemlje u blizini granice.
Pre oko dva meseca Bulgartransgaz je saopštio da je namera da se bugarska gasna mreža transformiše i postane osnova za jugoistočni vodonični koridor. Već je angažovan konsultant da proceni da li sadašnja gasna mreža u Bugarskoj može da transportuje i vodonik i u kom procentu bi to trebalo da bude u gasu – do pet, do 10 ili do 20 odsto. Kompanija je takođe objavila neobavezujuću anketu tržišta o potražnji za uslugama prenosa vodonika. Interesovanje su pokazali i potencijalni proizvođači i korisnici vodonika, rekao je tada Malinov.
Evropska mreža cevovoda vodonika
Među ostalim vodoničnim projektima koji će dobiti evropske subvencije su oni za izgradnju elektrolizera za proizvodnju vodonika u Španiji, za izgradnju veoma velike prenosne mreže. Odobrene su domaće vodonične infrastrukture u Belgiji, Nemačkoj, Italiji i Danskoj, kao i interkontinentalni vodonični koridor od Portugala, Španije i Francuske do Nemačke.
Još jedan takav veliki projekat je izgradnja severnog puta vodonika od Finske, preko Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske do Nemačke. Novac će dobiti i projekat vodonik između Italije, Austrije i Nemačke, kao i interkonektori između Francuske i Belgije, Danske i Nemačke, Norveške i Nemačke, Češke i Nemačke. Planirano je da se podrže i domaće mreže za prenos vodonika u Belgiji, Italiji, Danskoj i Nemačkoj. U Danskoj će se finansirati izgradnja skladišta vodonika.
Digitalizacija bugarskog elektroenergetskog sistema
Drugi projekat sa bugarskim učešćem je među elektronergetskim projektima. Zove se Carmen 2 , čija će realizacija biti u nadležnosti bugarskog Operatera elektroenergetskog sistema (ESO) i rumunskog operatera prenosa Transelectrica i distributivnog preduzeća Delgaz Grid. Cilj je povećanje kapaciteta njihovih mreža i unapređenje prekogranične saradnje između Bugarske, Rumunije i susednih zemalja – Mađarske, Moldavije i Ukrajine.
Čeka se konačno odobrenje
Još uvek nije jasan ukupan iznos velikih investicija uključenih na novu evropsku listu u razvoj proizvodnje, prenosa i skladištenja vodonika.
Lista treba da bude podneta Evropskom parlamentu i Kontrolnom savetu, koji imaju dva meseca da prihvate ili odbiju listu u potpunosti, ali ne mogu da je izmene. Vreme za odobrenje može se produžiti za dva meseca ako ti organi zatraže dodatno vreme za analizu.
Kada projekti budu prihvaćeni, Evropska komisija će raditi sa promoterima projekata i državama članicama, kako bi podržala njihovu brzu implementaciju, u skladu sa pojačanim merama predloženim u Akcionom planu mreža EU.
Izvor: Mediapool
