Tranzicija prema čistoj i obnovljivoj budućnosti s fokusom na vodonik kao ključni element dekarbonizacije energetike bila je glavna tema naučnog kolegijuma „Energetska tranzicija: sadašnjost i budućnost vodonika“, održanog u ponedeljak na Fakultetu elektrotehnike i računarstva (FER). Cilj skupa bio je da se približi uloga vodonika široj javnosti, odgovori na ključna pitanja o njegovoj budućnosti, ojača saradnja među vodećim hrvatskim istraživačkim institucijama i ujedno odgovori na pitanje: Da li je vodonik mit ili hit?
Odgovor na to pitanje bio bi verovatno negde između, jer jasno je vidljivo da u sektoru postoji dosta naučnog napora i finansija, a imperativ za zeleni vodonik je višak kapaciteta proizvodnje zelene energije iz OIE. Na skupu se moglo čuti da su kineski elektrolizatori dva do tri puta jeftiniji od onih koji se grade u Evropskoj uniji i da naučnici imaju poverenja u Kinu da će pronaći način da učini elektrolizu jeftinijom. Sa druge strane Petrohemija je svoju isplativost uvođenja vodonika ocenila na čak 25 godina, što je poražavajuće.
Problem sa skladištenjem vodonika
Naučna dostignuća u hemiji materijala, primera radi, još nisu pronašla materijal sa optimalnim termodinamičkim svojstvima koji bi podržao isplativo skladištenje vodonika. Nikola Biliškov sa Instituta Ruđer Bošković rekao je da je situacija dosta žalosna u smislu da je svet 2012. bio na 4% zelenog vodonika a na istom procentu je i danas iako je primetan ogroman rast broja naučnih publikacija. Postojeći materijali imaju ozbiljnih nedostataka za skladištenje vodonika a nije se dalje odmaklo čak ni njihovim hemijskim modifikovanjem. Nauka razmišlja i da se vodonik skladišti u metalima.
Primera radi, paladijum se apsorpcijom vodonika mrvi u prah i u njemu se vodonik može čuvati i iz njega izvući, lantamidi su teški i vrlo skupi pa, kako je frustrirano sumirao Biliškov: „fundamentalna termodinamička svojstva ne dopuštaju da se dođe do onoga što društvu treba da efikasno skladišti vodonik“. Naveo je da je nemoralno iskorišćavati jeftinu radnu snagu u Africi za proizvodnju zelenog vodonika za Evropu, a sav sivi vodik je po njemu greenwashing, jer se njegovom proizvodnjom stvara više emisija nego sagorevanjem fosilnih goriva.
FKIT ima zanimljiv demo projekat
Fakultet hemijskog inženjerstva i tehnologije u Zagrebu radi na razvoju tzv. AEM tehnologije anjonsko-membranske elektrolize, za šta upravo grade malo test postrojenje u svojoj laboratoriji. Poanta tog razvoja je zamena elektroda od plemenitih materijala onima jeftinijima, a izazov ostaje stabilnost membrana i katalizatora, vođenje procesa i njegova efikasnost.
Ankica Kovač sa FSB-a pohvalila je vlast da je Hrvatska među retkim zemljama koja već ima strategiju za vodonik i njegov implementacioni dokument. Prvi projekt već je odobren, radi se o elektrolizatoru od 10 MW u Rafineriji nafte Reka, a tu su i Dolina vodonika Severni Jadran iz koje bi trebalo do 2027. da potekne 5.000 tona zelenog vodonka kao i test postrojenje DOK-ING-a u Križevcima.
Zagreb namerava da nabavi autobuse na baterije i jednoga dana i na vodonik. Jedina punionica kojom se Hrvatska upisala na evropsku kartu je ona pored FSB-a koja služi za punjenje jedinog hrvatskog bicikla na vodonik. Međutim, i s tim smo učinili mnogo više nego mnogi. Treba da se zna da svet ima tek nešto više od 1.200 punionica za vodonik a u svetu je gotovo 90.000 vozila. Kilogram vodonika na punionicama košta 10 evra, tako da se sa Toyotom Mirai može voziti cca 600 km za 50 evra. „Evropa sada raspolaže sa 5,2 GW kapaciteta elektrolize i to će se povećavati u narednim mesecima i godinama“, kaže Kovač.
Hrvoje Pandžić sa FER-a istakao je takmičenje baterija i elektrolizatora kad je reč o primeni za uravnoteženje elektroenergetskog sektora skladištenjem energije, a tu baterije ipak odnose pobedu. U građevinskoj industriji, međutim, toplotne pumpe su bolje od elektrolize, ali se vodonik smatra dobrom opcijom kao gorivom u teškom teretnom transportu i železnici. Gradnja elektrolizatora za balansiranje EE sastava u Hrvatskoj se ne podstiče, a Holandija je najdalje napredovala kad je reč o potencijalu ubrizgavanja u gasnu mrežu.
Izvor: Energetika-net
