Jedno od inovativnih rešenja koje je dobilo zeleno svetlo EU nudi nam se gotovo pred nosom. Naime, hrvatska kompanija DOK-ING u saradnji sa Građevinskim fakultetom završila je „uređaj za proizvodnju vodonika iz organskog otpadnog materijala“. To je puno ime ovog inovativnog postrojenja.
Uzimamo sve što je neupotrebljivo i od toga stvaramo novu vrednost – energiju
„Sve što po hijerarhiji upravljanja otpadom može da se upotrebi, vrati, obnovi, iskoristi, treba tako i uraditi. Taj uređaj smo proizveli da deponije ne bi bile ovakve kakve su sada. Dakle, sve što je neupotrebljivo, a do sada je to skoro 50 odsto prikupljenog i sortiranog materijala, mi preuzimamo i od toga stvaramo novu dodatnu vrednost, a to je energija”, kaže Vjekoslav Majetić, vlasnik kompanije DOK-ING.
Ovo nisu spalionice
Važno je napomenuti da ovo nisu spalionice.
„Spalionice su ona postrojenja koja u procesu prerade otpada ili bilo kog drugog materijala smanjuju masu tog materijala sagorevanjem. Sagorevanjem se u životnu sredinu emituje mnogo nepoželjnih materija, a naše postrojenje radi na principu suve destilacije. Mi organski materijal zagrevamo do određene temperature, gde se termohemijskim procesom razlaže na čvrste i gasovite komponente. Iz te gasovite komponente imamo jednu stvar koja je danas „popularna”, a to je vodonik. Vodonik dobijamo iz preko 70 odsto pojedinačnih materijala, koji dalje možemo koristiti kao gorivo, ili za bilo šta drugo što nam je potrebno. A u čvrstoj komponenti opet imamo dve komponente, to je pepeo koji je neutralan ili inertan i imamo čađ koja nam se pojavljuje, koja je strateški materijal koji nam služi za proizvodnju ugljeničnih vlakana”, objašnjava Majetić.
Profesor Dražen Vouk sa Građevinskog fakulteta u Zagrebu kaže da povezanost akademske zajednice i industrije doprinosi efikasnijem ekonomskom razvoju.
„Kompanija DOK-ING je prepoznala kapacitete akademske zajednice i dugi niz godina aktivno sarađuje sa Univerzitetom u Zagrebu i njegovim sastavnicama, te je kroz prijavu više naučno-istraživačkih projekata podsticala saradnju, kako bi pokušala doprineti inovativnom razvoju novih tehnologija kroz naučno-istraživački rad, a jedna od njih je upravo pogon za preradu otpada”, kaže Vouk.
Uloga Građevinskog fakulteta
„Uloga Građevinskog fakulteta u ovoj saradnji je da tehnologijom gasifikacije preradi mulj iz uređaja za prečišćavanje, kao vrstu otpada koja izaziva veliku zabrinutost, ne samo u Hrvatskoj, već i u svetu”, objašnjava profesor.
„Rezultati naučno-istraživačkog rada koji već četiri godine uspešno realizujemo u saradnji sa kompanijom DOK-ING ukazuju da bi ovakvo tehnološko rešenje moglo značajno da doprinese efikasnijem odlaganju ove vrste otpada (mulja)”, kaže Vouk.
On je rekao da sama tehnologija generiše, sa jedne strane, sintetički gas, a sa druge čvrsti ostatak koji takođe predstavlja određenu vrstu otpada.
„Bavimo se time kako ovaj materijal iskoristiti kao sirovinu u građevinarstvu”, kaže Vouk.
Interesovanja ima, posebno posle problema sa Jakuševcem
„Sa nama su bili i predstavnici Grada Zagreba, bilo je predstavnika zelenih akcija, bilo je ljudi koji razumeju da se problem otpada mora rešiti, nema drugog načina. Sve što se drugačije ne može rešiti, rešava se termičkom obradom, a ne spaljivanjem, postoje i drugi načini, termohemijskom obradom gde možemo da odložimo ovaj otpad na ekološki način i pretvorimo ga u novi izvor energije. Interesovanja postoje, posebno posle onoga što se desilo sa Jakuševcem. Po mom mišljenju, taj Jakuševec treba iskoristiti, u sanaciji ga pretvoriti u energent i građanima Zagreba dati jeftinu energiju za grejanje grada, ali ja tu ne mogu ništa”, kaže Majetić.
Postrojenje će uskoro biti postavljeno u jednom hrvatskom gradu
Majetić kaže da su dobili podršku od EU, a ne mogu da traže sertifikat pre postavljanja pogona.
„Dobili smo dozvolu od Ministarstva zaštite životne sredine, vrlo brzo ćemo postaviti pogon u nekom od naših gradova”, objašnjava Majetić.
Izvor: Vijesti HRT
