Ulaganje u revitalizaciju postojećih energetskih sistema u Srpskoj je neminovno i na tome se već radi. Značajna sredstva biće uložena u termoelektrane u Gacku i Ugljeviku, što će stabilizovati njihov rad za narednih 15 godina i poboljšati ekološku situaciju, izjavio je generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović.
Govoreći o poslovanju ERS-a, Petrović je naglasio da sva zavisna preduzeća i Matično preduzeće prvi put u istoriji dve godine zaredom posluju pozitivno i dodao da je u toku i revitalizacija hidroelektrane Trebinje 1, u saradnji sa KFV bankom.
„I na hidroelektrani u Višegradu, koja je već 35 godina u funkciji, moraće narednih nekoliko godina da budu izvršeni kapitalni remonti. Potrebno je najpre da se uradi projekat revitalizacije i utvrdi da li postoji mogućnost povećanje snage elektrane”, rekao je Petrović i dodao da su hidroelektrane na Vrbasu u dobrom stanju.
Neizvesna budućnost termoelektrana
Međutim, kako je rekao, termoelektrane su pod znakom pitanja i u Evropi i u BiH zbog zahteva Energetske zajednice po pitanju emisije ugljen-dioksida i naknada koje se u Srpskoj i u BiH još ne obračunavaju.
„Moraćemo da obračunavamo od početka 2026. godine, a Evropa traži da od 2030. Evropa taj novac uplaćujemo u evropske fondove, pa ćemo videćemo kako će to dalje teći”, rekao je Petrović i dodao da je sigurno da moraju biti uložena značajna sredstva u obe termoelektrane, i u Gacku i Ugljeviku.
„Dosta toga je već urađeno na ekologiji u Ugljeviku – napravljen je sistem za odsumporavanje dimnih gasova, vredan više od 85 miliona evra i taj kredit se isplaćuje japanskoj Agenciji za međunarodnu saradnju Džajka do 2039. godine”, naveo je Petrović.
Ekološki projekti – prioriteti
Prema rečima generalnog direktora ERS-a, u termoelektrani u Gacku je prioritet ekologija jer nisu kvalitetni ni filteri, ni ugalj koji se loži u kotlu, pa zato dolazi do slabije energije i proizvodnje.
„Zato smo se sa rukovodstvom termoelektrane u Gacku odlučili za instaliranje postrojenja za prečišćavanje uglja sa iks-rej zracima. Takvih postrojenja ima jedino u Nemačkoj. Ugalj lošijeg kvaliteta sa primesama ostalih sastojaka mora da se očistiti uz pomoć takvog složenog sistema, teškog više od dva miliona kilograma“, naveo je Petrović.
Povećanje kapaciteta elektrane
Istakao je da, nakon postavljanja tog postrojenja, za šta je rok 24 meseca, neće više biti problema sa sitnim i krupnim česticama, ni sa snagom elektrane i proizvodnjom. Iz te razlike koja se dobija boljom proizvodnjom moći će da se otplati pomenuto postrojenje, koje nije nimalo jeftino.
Petrović je dodao da će se time stabilizovati rad termoelektrane u Gacku za narednih 15 godina.
„Da li je sve to trebalo ranije i da li je sada pravi trenutak za to? Mi to moramo da uradimo jer nemamo adekvatnu zamenu u ovoj fazi i niko nam iz Evrope nije dao nijedan grant ni za solarne, ni za hidroelektrane“, rekao je Petrović i naglasio da će razlika u novcu, koja bude obezbeđena zahvaljujući tom postrojenju, biti usmerena na stabilizaciju sistema u Gacku.
