Prošlonedeljna odluka Vlade da nastavi sa regulisanjem cene električne energije do 31. marta naredne godine, kao i ranija odluka da se isto uradi sa cenama gasa i grejanja, znači nove gubitke za Hrvatsku elektroprivredu d. d. koja će na svojim „plećima“ izneti i novi, peti po redu Vladin paket pomoći građanima i privredi.

„Kao što se vidi iz predstavljanja petog Vladinog paketa mera, očekuje se da će, kao i do sada, i u narednom periodu, do 31. marta 2024. godine, usvojene mere uticati na finansijske pokazatelje HEP-a“, kažu u HEP-u, ne precizirajući kakvi se efekti najnovijeg paketa državne pomoći mogu očekivati na rezultate njihovog poslovanja u ovoj godini.

Noseći teret prethodnih Vladinih paketa, podsetimo, HEP je prošlu godinu završio sa gubitkom od 5,7 milijardi kuna nakon što je, na primjer, 2021.godine ostvario milijardu kuna dobiti. Budući da je u izvještaju o poslovanju za 2022.godinu, HEP, između ostalog, naveo da je trošak primene Vladine Uredbe o ceni električne energije za kompaniju 1,8 milijardi kuna, a gubitak u isporuci toplotne energije 1,3 milijarde kuna. jer cena grejanja nije usklađena sa troškovima proizvodnje u HEP-ovim toplanama, jasno je da će se HEP suočiti sa novim gubicima. Koliki će gubici biti i kako će biti „nadoknađeni” otvoreno je pitanje, ali ne i jedino u složenoj računici odnosa državne regulacije cena energenata i poslovanja HEP-a.

Tržišne prilike

„U saradnji i uz podršku Vlade kontinuirano preduzimamo sve neophodne mere da obezbedimo održivost poslovanja i investicionog potencijala kompanije“, odgovorili su iz HEP-a, a na pitanje da li će kompanija morati da dobije novu pomoć od države zbog ograničenja cena električne energije i gasa, dodaju da su „spremni u potpunosti provesti deo mera koji je u nadležnosti HEP-a, a sve u svrhu zaštite standarda svojih kupaca, naših građana i stabilnosti hrvatske privrede“.

Dok su navedeni gubici državne elektroprivrede u napajanju električnom i toplotnom energijom u 2022.godini zbog državne regulacije iznosili 3,1 milijardu kuna, ukupni gubitak kompanije po osnovu ostvarenih prihoda od 25,3 milijarde kuna i rashoda od 32 milijarde kuna iznosio je 6,6 milijardi kuna pre oporezivanja. Ako se koristi podatak o neto gubitku od 5,7 milijardi kuna, postavlja se pitanje otkud dodatnih 2,6 milijardi kuna „minusa“ HEP-a? Odgovori leže u tržišnim okolnostima opisanim u pomenutom izvještaju HEP-a.

„U odnosu na prethodnu godinu, enormno su porasle prosečne cene svih ulaznih elemenata, i to prirodnog gasa za proizvodnju električne i toplotne energije za 206 odsto, uglja za 188 odsto, jedinice emisije CO2 za 103 odsto, a uvozna električna energija za 219 odsto. “, navodi se u izveštaju. U slučaju gasa, na primer, prema istom izvoru, u avgustu prošle godine zabeležen je vrhunac cena gasa na „čvorištu” srednje Evrope za trgovinu gasom CEGH 3 sa povećanjem od hiljadu odsto u odnosu na cene u prethodnim decenijama.

Rekordna cena struje

„Tokom poslednjih deset godina prosečna cena gasa bila je između pet evra po megavat-satu i 35 evra po megavat-satu. U avgustu 2022. godine cene za mesec unapred i za dan unapred dostigle su najviši nivo od preko 300 evra po megavat satu“, upozorava se u izveštaju.

Kada je reč o električnoj energiji, prosečna cena osnovne struje na spot tržištu CROPEKS4 u prvom kvartalu 2022. godine iznosila je 233 evra po megavat-satu, au drugom kvartalu 213 evra po megavat-satu.

„Rekordan nivo cene struje zabeležen je u avgustu od 749 evra po megavat-satu, a prosečna cena za treći kvartal iznosila je 421 evro po megavat-satu”, podsećaju u HEP-ovom izveštaju.

Iako je državna elektroprivreda u široj javnosti percipirana isključivo kao proizvođač električne energije, HEP je i veliki uvoznik električne energije koji je zbog loše hidrologije u 2022. godini i pada proizvodnje u hidroelektranama od čak 27,5 odsto, dodatno povećao uvoz prošle godine. Naime, iz vlastitih elektrana i nuklearne elektrane u Krškom, HEP je prošle godine na tržište stavio blizu 64 odsto električne energije potrošene u Hrvatskoj, a preostalih 36 odsto namirivao je uglavnom iz uvoza. Troškovi uvoza struje za HEP, lani su skočili za čak 220 odsto, a kompanija je 60 odsto rashoda prošle godine, odnosno oko 20 milijardi kuna, potrošila na otkup struje od povlaštenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije (u manjoj meri ) i na berzama.

Energetska kriza je učvrstila ulogu HEP-a na tržištu gasa, između ostalog, kroz obaveze punjenja skladišta u Okolijama i otkupa gasa proizvedenog u Hrvatskoj od Ine po ceni od 41 evro po megavat-satu. Uz to, zbog kraha dela gasne elektrane, HEP Plin u okviru Grupe morao je da preuzme njihove kupce, povećavši broj kupaca za 30 odsto, odnosno za 42.000. Za razliku od prodaje električne energije, u prodaji i distribuciji gasa, i pored svih nametnutih obaveza i regulirane cene plina, HEP je prošle godine poslovao pozitivno, ostvarivši dobit od deset miliona kuna.

Državna regulacija cena

I u prodaji električne energije i u snabdevanju i distribuciji gasa, HEP je prošle godine povećao i prihode i obim prodaje, i to po izuzetno visokim stopama. Prodaja električne energije povećana je za čak 56 odsto, a gasa za 105 odsto. Gledano kroz povećanje prihoda, to je oko 6,7 milijardi kuna prihoda u odnosu na 2021. godinu, kada je u pitanju struja, a u odnosu na plin 570 miliona kuna plus u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci daju i okvir za procenu mogućih gubitaka HEP-a u ovoj godini, jer prodaja struje i gasa, ako raste, sigurno neće rasti prošlogodišnjim stopama. Rast prodaje električne energije, naime, posledica je daljeg oporavka privrede nakon korona krize, a rast prihoda posledica je poskupljenja. Budući da je od prošlogodišnjih 25,3 milijarde kuna prihoda HEP-a 15 milijardi kuna prihodi od prodaje električne energije, jasno je da poslovanje kompanije prvenstveno ovisi o državnoj regulaciji cena. električne energije.

Pored navedenog naglog rasta cena električne energije, gasa i ugljen-dioksida, HEP se u 2022. godini suočio s povećanjem cena CO2 jedinica, otpisom potraživanja od kupaca i zemljotresom pogođenim područjima u iznosu od 129 milona kuna, otplate obveznica u iznosu od 550 miliona dolara i obaveze uplate kapitala u Fond za renoviranje nuklearne elektrane Krško od 14,2 miliona evra. Kada je riječ o troškovima nabavke emisijskih jedinica CO2, oni su prošle godine povećani za 103 odsto u odnosu na 2021. godinu, odnosno za 967 miliona kuna.

Kreditni rejting

Državna elektroprivreda je prošlogodišnji gubitak namirila smanjenjem kapitala kompanije za 5,7 milijardi kuna, a država će dokapitovalizovti HEP sa 900 miliona eura i tako nadoknaditi navedeno smanjenje. Osim toga, Vlada je odobrila dug HEP-u u iznosu od deset milijardi kuna kako bi ojačala likvidnost kompanije. Budući da su agencije za kreditni rejting Moodi’s i Standard and Poor’s sredinom jula prošle godine povećale dugoročni kreditni rejting HEP-a, može se reći da je finansijska operacija Vlade uspela. S druge strane, nastavkom mera za ograničavanje cena struje i gasa, a samim tim i toplotne energije, Banski dvori su sigurno otvorili novi krug kompenzacija sa HEP-om.

Izvor: jutarnji.hr