Turska namerava da u sledećih devet godina uloži oko 80 milijardi evra u obnovljive izvore energije i 28 milijardi evra u infrastrukturu i mreže u energetskom sektoru. Od tog velikog kolača, nemačke firme svakako bi mogle da se domognu velikog dela, smatraju nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) i 30 predstavnika malih i velikih preduzeća iz te branše.

Oni su pratili ministarku na njenom prvom zvaničnom putovanju u turski glavni grad Ankaru. „Turska nije samo pouzdan partner – ona je na području energije sasvim jasno usmerena na rast“, rekla je ministarka Rajhe u Ankari.

Turski ministar vidi velike šanse

A rast je upravo ono što je posustaloj nemačkoj privredi hitno potrebno. Nemačka je najveći trgovinski partner Turske: 8.600 nemačkih firmi deluje na Bosforu. Tu se krije potencijal, smatra ministarka privrede. U Turskoj se mnogo novca ulaže u nove tehnologije, u obnovljivu energiju, u skladištenje električne energije i u infrastrukturu – uprkos vrtoglavoj inflaciji i kamatnim stopama koje su tamo trenutno više od 30 odsto.

Turski ministar trgovine Omer Bolat pohvalio je postojeće partnerstvo na području energije vetra i sunca i izrazio nadu u njegovo širenje: „Verujemo da će se ta uspešna priča u sledećim godinama više puta ponoviti i da će stvoriti nove šanse za ulagače i tehnološke kompanije u našim zemljama.“

Turska kao energetsko čvorište

Nemački snabdevač energijom Uniper, prema rečima svog direktora Mihaela Levisa koji je doputovao s delegacijom, želi pojačano da uđe u distribuciju prirodnog gasa i međunarodnu trgovinu gasom u Turskoj.

Frederik Doje, šef za Evropu u firmi Simens enerdži, vidi velike mogućnosti u proširenju održive elektroenergetske mreže u Turskoj i njeno pretvaranje u istočno-zapadnu vezu između centralne Azije i Evrope.

Turska se već nekoliko godina pozicionira kao čvorište za gas, naftu i električnu energiju u regionu, kao veza između Crnog mora, Bliskog istoka i jugoistočne Evrope.

Rusija je najveći dobavljač gasa za Tursku

Još uvek oko 40 odsto prirodnog gasa dolazi u Tursku iz Rusije, preko gasovoda Turski tok. Zbog ruskog rata protiv Ukrajine to bi trebalo da se promeni, zahteva Evropska unija od Turske, kandidatkinje za članstvo. Turski ministar energetike Alparslan Bajraktar naznačio je da Turska u načelu želi da postane nezavisnija od ruskih energetskih isporuka. On nije dao konkretne podatke, ali nije ni isključio nove projekte s Rusijom. Za Uniper, nemačkog snabdevača gasom, ruski gas u turskoj mreži predstavlja problem. Kako bi moglo u potpunosti da se sarađuje, Turska bi morala svoj gas da sertifikuje tako da bude u skladu sa sankcijama EU protiv Rusije.

Turska intenzivno razvija nove izvore – poput isporuka tečnog gasa iz SAD tankerima. Osim toga, turske firme počele su da eksploatišu prvo veliko sopstveno gasno polje u Crnom moru. Turska tradicionalno dobavlja gas i iz Azerbejdžana, koji se gasovodom transportuje do Zapadnog Balkana, jugoistočne Evrope i Italije. Količine bi trebalo da se povećaju. Diversifikacija je za ministra Bajraktara ključna reč.

Blokada u Zalivu kao pouka

Ratna blokada Ormuskog moreuza za važne transporte nafte i gasa pokazuje koliko je opasna zavisnost od jednog lanca snabdevanja, rekao je ministar energetike Bajraktar: „Mi kao Turska želimo da s većom konfiguracijom energetskog tržišta obezbedimo ne samo sopstvenu sigurnost u snabdevanju, već i sigurnost energetike u regionu. Za to nam je potrebno još više povezanosti.“ Te veze i vodove prema Bliskom istoku, Severnoj Africi i Evropi mogle bi da grade i nemačke kompanije, rekao je Bajraktar.

Iz turske delegacije na razgovorima u Ankari poručeno je da bi kriza oko Ormuskog moreuza srednjoročno mogla da bude i prilika za Tursku. Turska vlada želi da svoju zemlju predstavi kao sigurnu alternativu Persijskom zalivu za energetska ulaganja i kapital, svojevrsni „novi Dubai na Bosforu“.

Gasno polje kod Kipra ostaje tačka spora

U razgovorima u Ankari očigledno nije tematizovan spor s Republikom Kipar oko velikih nalazišta gasa. Turska, naime, polaže pravo na delove tog gasnog polja za severnu polovinu ostrva Kipra, koju već više od 50 godina protivpravno okupira. Republika Kipar i Evropska unija odbacuju turske zahteve. Kipar želi da sledeće godine započne sa eksploatacijom gasa i da ga gasovodom transportuje u Egipat, gde bi se utečnjavao i dalje otpremao brodovima.

Turska bi želela da ona eksploatiše to gasno polje i da uključi u sopstvene diversifikovane izvore. Ministar energetike najavio je još pre nekoliko nedelja da želi da do 2028. izgradi gasovod od Kipra do jedne turske luke. Čisto logistički gledano, transport gasa s Kipra u tursku mrežu imao bi smisla, jer od obale Kipra do najbliže turske luke ima samo 75 kilometara.

Grčka i Turska su konkurenti

Smislena, ali iz političkih razloga teško zamisliva bila bi i bliža saradnja Turske i Grčke u snabdevanju energijom. Umesto toga, obe države se trude da se pozicioniraju kao energetski hab u istočnom Sredozemlju. Grčka je proširila svoje kapacitete za prihvat tečnog gasa (LNG). Američke firme istovaraju svoje LNG-pošiljke u grčkim lukama, odakle se zatim transportuju na Zapadni Balkan i dalje u srednju Evropu. I poboljšanje povezanosti elektroenergetskih mreža u regionu bila bi dobra ideja, navodi se u studiji časopisa Međunarodna politika.

Izvor: DW