Turska je, objavljujući svoje planove za ono što bi se moglo nazvati Turski tok 2, konačno odustala od svih pretvaranja. Prema rečima ministra energetike zemlje Alparslana Bajraktara, državni gasni monopolista BOTAS će moći da izveze oko sedam – osam milijardi kubnih metara prirodnog gasa preko Bugarske u Centralnu Evropu, pod nazivom Turska mešavina – gas iz različitih zemalja, odnosno izvora.

Očekuje se da će Rusija imati 40 odsto udela u ovoj mešavini, ali stvarni iznos može biti veći, pošto Gasprom i BOTAS od početka 2023. godine razrađuju detalje plana za rusko gasno čvorište u Turskoj.

Za proširenje će se koristiti postojeći evropski nastavak Turskog toka, kao i sporazum iz 2023. između bugarskog javnog snabdevača gasom Bulgargaz, bugarskog sistemskog operatera Bulgartransgaz i BOTAS-a, koji omogućava turskoj kompaniji da izvozi oko 3,6 milijardi kubnih metara godišnje u EU. Maksimiziranje mreže gasovoda Turski tok na ovaj način će dodati još četiri milijarde kubnih metara kamufliranog ruskog gasa za izvoz u Evropu.

Evropa ne može da zatvori oči

Baš kao što ruske naftne kompanije prodaju preobeležene naftne derivate Evropi iz Turske, Indije, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Evropa ne može da skrene pogled kada Gasprom pokušava da opere ruski izvoz gasa.

Zbog toga odluka EU da zabrani pretovar ruskog tečnog prirodnog gasa namenjenog za Aziju preko evropskih luka predstavlja mali, ali odlučujući korak u postepenom ukidanju ruskog gasa. Međutim, ima još toga što se može učiniti.

Uprkos naporima velikih evropskih korisnika prirodnog gasa da smanje svoju zavisnost, ruski gas i dalje čini 15 odsto ukupnog uvoza gasa u EU, čak i premašujući isporuke tečnog prirodnog gasa iz SAD u Evropu ove godine. Jednostavno rečeno, Evropa trenutno troši duplo više na rusku energiju nego što daje pomoć Ukrajini.

Zaustaviti tranzit ruskog gasa kroz Turski tok

Uz to, pored ruskog LNG izvoza u Evropu, ruski prirodni gas protiče kroz Ukrajinu, a Turski tok takođe snabdeva Austriju, Italiju, Slovačku, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Grčku, Bugarsku i Zapadni Balkan.

Međutim, kako bi se Kremlju u potpunosti onemogućio profit od gasa koje generiše EU i kako bi bio lišen energetskog oružja kada prestane tranzit ruskog prirodnog gasa kroz Ukrajinu krajem 2024. godine, EU mora da zaustavi tranzit ruskog gasa kroz proširenje Evropskog Turskog toka.

SAD bi to mogle da ubrzaju sankcionisanjem projekta koji vodi Gasprom i svih kompanija uključenih u infrastrukturu u vezi sa Turskim tokom. U međuvremenu, zaustavljanje tranzita gasa kroz Ukrajinu i Turski tok omogućilo bi evropskim kupcima ruskog gasa da raskinu ili ponovo pregovaraju o svojim dugoročnim ugovorima sa Gaspromom.

Takođe, ne bi trebalo preuveličavati efekat smanjenja uvoza gasa iz ruskih gasovoda. Prodaja Gasproma prodaja preko Turske i Ukrajine čini oko osam odsto ukupne tražnje za gasom u EU, što se može zameniti globalnim zalihama LNG-a ili obrnutim tokovima zasićenih tržišta u severozapadnoj Evropi.

Zamagljeno poreklo sirovina

Ali dok ukrajinska ruta može biti zatvorena preko noći, zaustavljanje Turskog toka biće veći izazov. Naime, Turski tok ne samo da olakšava nastavak izvoza ruskog gasa, već i podriva evropsku diversifikaciju preplavljujući tržište gasom sa popustom.

A taj jeftini ruski gas ugrožava projekte domaće proizvodnje u Crnom moru, dok usporava alternativni uvoz LNG-a preko terminala u Grčkoj, Hrvatskoj i Poljskoj, što rizikuje nasukanje imovine.

Pored toga, sporazum BOTAS omogućava Rusiji da prikrije poreklo svog gasa, dajući Gaspromu novi izlaz za prodaju svojim kupcima, zaobilazeći Ukrajinu i zaobilazeći potencijalne sankcije.

Nedostatak obaveze Turske da se pridržava pravila, EU dodatno komplikuje napore da nadgleda protok gasa preko njenih granica. Čak bi i tursko-bugarski sporazum mogao da prekrši zakon o konkurenciji EU blokiranjem pristupa drugim trgovcima mreži za prenos gasa. Zato je antimonopolska vlast EU već počela da ispituje dogovor za manipulisanje pravilima.

Zašto ne okončati uvoz ruskog gasa?

Imajući u vidu sve ovo, EU bi mogla da pretpostavi da je sav gas koji dolazi iz Turske i Ukrajine ruski, i da generiše prihod za obnovu Ukrajine oporezujući razliku između sniženog ruskog gasa i preovlađujućih cena u čvorištima u Evropi.

EU bi takođe mogla da odredi jasan datum za okončanje uvoza ruskog gasa i da razvije snažan mehanizam za proveru i praćenje porekla gasa koji ulazi na njeno tržište.

Zapravo, inicijativa Evropske komisije REPowerEU, koja je započela nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, samo preporučuje državama članicama da prestanu da kupuju ruski gas, ali ih ne obavezuje. Uvođenje takvog sistema bi obezbedilo da evropski potrošači ne finansiraju agresiju Kremlja i zatvorili bi rupe koje ruskom gasu omogućavaju da leti ispod radara.

Izvor: Mediapool