Da li ste znali da skoro jednu petinu svog zlata koje je ikada iskopano drže centralne banke? Osim investitora i kupaca nakita, centralne banke su glavni izvor potražnje za zlatom. Konkretno, 2022. godine centralne banke su kupovale zlato najbržim tempom još od 1967.godine.

Međutim, rekordne kupovine zlata iz 2022. godine su u oštroj suprotnosti sa 1990-im i ranim 2000-im, kada su samo centralne banke mahom bile prodavci zlata.

Infografika sadrži podatke Svetskog saveta za zlato koji pokazuju potražnju centralne banke za zlatom u poslednjih 30 godina, naglašavajući kako su se zvanični stavovi prema zlatu promenili u poslednjih 30 godina.

Zašto centralne banke kupuju zlato?

Zlato igra važnu ulogu u finansijskim rezervama mnogih nacija. Evo tri razloga zašto centralne banke čuvaju zlato:

Balansiranje deviznih rezervi: Centralne banke dugo su držale zlato kao deo svojih rezervi kako bi upravljale deviznim rizikom i promovisale stabilnost ttokom ekonomskih previranja.

Zaštita od fiat valuta: Zlato nudi zaštitu od slabljenja kupovne moći valuta (uglavnom američkog dolara) zbog inflacije.

Diverzifikacija portfelja: Zlato ima obrnutu korelaciju sa američkim dolarom. Kada dolar opada u vrednosti, cene zlata imaju tendenciju rasta, štiteći centralne banke od volatilnosti.

Prelazak sa prodaje na kupovinu

Tokom 1990-ih i ranih 2000-ih, centralne banke su bile prodavci zlata.

Postoji nekoliko razloga za prodaju, uključujući dobre makroekonomske uslove i trend pada cena zlata. Zbog snažnog ekonomskog rasta, zlato koje je do tada bezbedno deponovano postajalo je manje vredno, a nizak prinos činio ga je neprivlačnim kao investiciju.

Stavovi centralne banke prema zlatu počeli su se mijenjati nakon azijske finansijske krize 1997. godine, a zatim i finansijske krize 2007-08.godine. Centralne banke su od 2010. godine uglavnom bili kupci zlata na godišnjem nivou.

Evo pogleda na 10 najvećih zvaničnih kupaca zlata od kraja 1999. do kraja 2021. godine:

Rusija i Kina, verovatno najveći geopolitički rivali Sjedinjenih Država, bili su najveći kupci zlata u poslednje dve decenije. Rusija je posebno ubrzala kupovinu zlata nakon što je pogođena zapadnim sankcijama zbog aneksije Krima 2014. godine.

Zanimljivo je da su većina nacija na top listi ekonomije u usponu. Ove zemlje su verovatno pravile zalihe zlata da bi se zaštitile od finansijskih i geopolitičkih rizika koje su uticale na valute, pre svega na američki dolar.

U međuvremenu, evropske zemlje – uključujući Švajcarsku, Francusku, Holandiju i Veliku Britaniju, bile su najveći prodavci zlata između 1999. i 2021. godine, prema podacima iz Sporazuma o zlatu Centralne banake (CBGA).

Koje su centralne banke kupile zlato 2022. godine

Centralne banke su 2022. godine kupile rekordnih 1.136 tona zlata, čija je vrednost oko 70 milijardi dolara.

Turska, koja je u oktobru 2022. godine imala inflaciju od 86% na godišnjem nivou, bila je najveći kupac, dodavši 148 tona svojim rezervama. Kina je nastavila da kupuje zlato sa 62 tone dodatih tokom novembra i decembra, usred rastućih geopolitičkih tenzija sa Sjedinjenim Državama.

Tržišta u razvoju su nastavila trend započet 2000-ih, čineći najveći udeo kupaca zlata. Istovremeno, čak dve trećine ili 741 tona zlata koje je zvanično otkupljeno 2022. godine, nije upisano u međunarodne evidencije.

Prema analitičarima, neprijavljene kupovine zlata verovatno dolaze iz zemalja poput Kine i Rusije, koje žele da dedolarizaciju globalnu trgovinu kako bi zaobišle zapadne sankcije.

Izvor: bankar.me