signal daljeg poskupljenja nafte

Energetska kriza napunila kase naftnim kompanijama

Visoke cene nafte i gasa, izazvane, između ostalog, rusko-ukrajinskim ratom, doprinele su tome da finansijski rezultati mnogih naftnih kompanija u prvom polugodištu budu daleko iznad plana. I dok će, s njihove strane, ovaj period energetske krize biti zabeležen po enormnim zaradama, potrošači će ga pamtiti po skupom gorivu i strahu od nestašica. Nekom rat, nekom brat?

Poslovanje energetskog sektora u ovoj godini obeleženo je velikim obrtima i nepoznanicama, ponajviše izazvanim rusko-ukrajinskim ratom. Informacije tipa toplo-hladno kada je reč o snabdevanju, unele su konstantnu nervozu na tržište energenata koja se iz ugla potrošača i naftnih kompanija meri dvostrukim aršinima – dok ovi prvi energetsku krizu osećaju po sve tanjem novčaniku, drugi ostvaruju zavidne finansijske rezultaltate koji su, posle prvog kvartala, kao takvi vidljivi i na kraju šestomesečnog perioda.

INA utrostručila neto dobit

Ukoliko pogledamo najsvežije informacije o poslovanju energetskog sektora, počevši od kompanija u neposrednoj blizini, pa do prekookeanskih, potvrda o uzlaznoj putanji prihoda vidljiva je kod mnogih, mada, ipak, ne i kod svih.

To se najbolje vidi u komšiluku.

Hrvatska INA je obavestila javnost da je u prvoj polovini ove godine ostvarila neto dobit u iznosu od skoro 1,6 milijardi kuna, dok je u istom periodu prošle godine taj iznos bio 528 miliona. Prema finansijskom izveštaju ove kompanije, EBITDA (dobit pre kamata, poreza i amortizacije), iznosila je skoro 2,4 milijardi kuna. Takođe, kapitalna ulaganja su više nego udvostručena u odnosu na prvu polovinu prošle godine i iznose 1,3 milijarde kuna.

„Rezultati su bolji u svim segmentima, pri čemu istraživanje i proizvodnja nafte i gasa ima ostvarene prihode od skoro tri milijarde kuna, a EBITDA iznosi 2,1 milijarde kuna. Više cene ugljovodonika nadoknadile su posledice nastavljenog prirodnog pada proizvodnje”, navedeno je u saopštenju INE.

Ipak, iako su rezultati poslovanja izuzetno dobri, u INI naglašavaju da je  novčani tok kompanije u prvih šest meseci negativan, što je posledica većeg stepena ulaganja i „potrebe za finansiranjem radnog kapitala bez presedana, usled globalnih cena energije”.

Iako svesni da će i druga polovina 2022. godine biti dinamična i neizvesna, iz ove kompanije najavljuju kao prioritet nastavak  intenzivnih investicionih aktivnosti.

Slovenački Petrol traži odštetu od države

Međutim, iz slovenačkog Petrola stižu drugačije informacije. Ova energetska kompanija je još u junu saopštila, a portal Index.hr preneo, da će njena dobit u prvom polugodištu biti 53 miliona evra manja od planirane, uglavnom zbog regulacije cena goriva u Sloveniji i Hrvatskoj i najavila da je zbog toga prinuđena da menja poslovni plan, kao i da će tražiti odštetu od države.

„Prema proceni, bruto dobit naše grupe biće na kraju ovog polugodišta manja od planirane za 53 miliona evra, a EBITDA za 79 miliona evra“, saopštili su iz Petrola.

Slovenačka naftna kompanija je planirala dobit od 158,3 miliona evra za celu godinu, međutim, sada je najavljena izmena plana i smanjenje očekivane dobiti, „jer se u prodaji naftnih derivata trenutno posluje s gubitkom”.

Kako je Petrol saopštio, obim prodaje goriva u Sloveniji je bio veći, ali su zbog zamrzavanja cene bile niže nego u susednim državama. Zbog toga što su morali da ga prodaju ispod nabavnih troškova, došlo je do gubitka u tom segmentu poslovanja, poručuju iz ove kompanije.

U okviru loših prognoza, u Petrolu očekuju da će se na poslovanje negativno odraziti i najavljeno regulisanje cena gasa i električne energije, što je, takođe, deo energetskog biznisa ove kompanije.

Big Oil knjiži rekordne profite

Kompanije Big Oil beleže rekordne profite. BP je 1. avgusta objavio da se njegov profit između aprila i juna utrostručio u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 9,3 milijarde dolara. To je najveći kvartalni profit kompanije u poslednjih 14 godina.

I, nije jedini, piše portal Statista. Britanski energetski gigant Šel je u svom najnovijem izveštaju otkrio da je njihova korigovana zarada u drugom kvartalu dostigla 11,5 milijardi dolara – više nego duplo više od K2 2021. Francuski TotalEnergies i španski Repsol su, takođe, zabeležili povećanje neto dobiti, uz dobitke od 2,2 milijarde dolara.

Profit naftnih kompanija / Izvor: Statista

Kao što pokazuje naš grafikon, američke energetske kompanije Ekkon i Chevron zabeležile su najveće skokove u svom profitu. U poređenju sa prošlogodišnjim drugim kvartalom, Eksonova zarada je naglo porasla sa 4,7 milijardi dolara na 17,9 milijardi dolara, dok je Ševronova porasla sa 3,1 milijarde dolara na 11,6 milijardi dolara.

Austrijska grupacija OMV je u prvom ovogodišnjem polugodištu ostvarila 30,6 milijardi evra prihoda od prodaje, što je 124 odsto više nego u istom periodu 2021. godine.

Neto dobit pripisana akcionarima porasla je za 95 odsto – na 2,5 milijardi evra, objavio je OMV, uz objašnjenje da je „značajan” rast prihoda rezultat znatno viših tržišnih cena, prenosi portal SEE biz.eu.

Operativna dobit OMV-a, bez troškova skladištenja, iznosila je 5,6 milijardi evra, što je 156 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok dobit ostvarena u oblasti istraživanja i proizvodnje iznosi 3,4 milijarde evra.

Lista evropskih kompanija sa velikim zaradama ostvarenim u prvom polugodištu je poduža, a ništa drugačije nije ni sa druge strane Atlanskog okeana.

Osuda profitiranja kompanija u SAD-u

Američke energetske kompanije beleže rast profita u trenutku kada je rusko-ukrajinski rat doprineo problemima sa zalihama, što je dovelo i do rasta cena sirove nafte na iznad 100 dolara po barelu, prenela je Slobodna Evropa.

Predsednik SAD-a Džo Bajden nedavno je uputio pismo direktorima kompanija Maraton petroleum, Valero enerdži i Ekson mobil i optužio ih da smanjuju proizvodnju da bi povećali profit. Pismo je poslato i kompanijama Filips 66, Ševron i Šel.

„U ratno doba, marže rafinerija daleko iznad normalnih čije troškove direktno snose američke porodice nisu prihvatljive”, napisao je Bajden i dodao da smanjenje prerade dovodi do bržeg rasta cena goriva od povećanja cena nafte.

Cene benzina u SAD porasle su u proseku za više od jednog dolar po galonu od 2021. Slična je priča u Evropi, gde cene energije prete da gurnu najveće ekonomije bloka u recesiju. Ovo ne samo da više košta potrošače na pumpi, već i u smislu grejanja i isporuke.

Nekom rat, nekom brat

Britanski mediji izveštavaju da ljudi već moraju da biraju između toplote i hrane. Jedna moguća kontramera koja se sprovodi u zemljama kao što su Grčka, Španija i Italija – a trenutno se razmatra u više drugih – je uvođenje vanrednog poreza za velike naftne kompanije kako bi se olakšao teret domaćinstava sa niskim i srednjim prihodima.

Iako su ove kompanije kritikovane što su iskoristile krizu goriva nakon ruske invazije na Ukrajinu i podstakle krizu troškova života, ovde je vredno napomenuti da je BP u februaru napustio svoj udeo u ruskom naftnom gigantu Rosnjeftu, po ceni od oko 25 milijardi dolara. ; za koji Rojters piše da je „najznačajniji potez do sada zapadne kompanije kao odgovor na invaziju Moskve na Ukrajinu”.

Očigledno je da će ova era, kada je reč o energetici, među potrošačima ostati upamćena po visokim cenama naftnih derivata i strahovima od nestašica, dok će mnoge naftne kompanije ovogodišnje finansijske izveštaje ubeležiti „zlatnim slovima” u istoriji svog poslovanja.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti