Neto gubitak Ine u prvom tromesečju iznosio je 14,2 miliona evra, prema podacima iz nerevidiranog konsolidovanog izveštaja koji je ova kompanija objavila.
Ukupni prihodi kompanije u prvom kvartalu iznosili su 791,6 miliona evra/kuna što je 4,4 odsto manje u odnosu na prva tri meseca 2022. godine kada je prihodovano 828 miliona. Ukupni rashodi porasli su za 11,8 odsto – na 808,6 miliona evra.
CCS EBITDA (profit pre odbijanja kamate, poreza na dobit i amortizacije), Ina Grupe, u prvom tromesečju je iznosila 23 miliona evra, što je mnogo manje u odnosu na rezultat prvog tromesečja 2022. godine koji je iznosio 130 milijuna evra.
Kako objašnjavaju iz Ine, pored negativnog uticaja regulacije, do ovakvih promena u rezultatima došlo je, u velikoj meri, zbog silaznog trenda cena ugljovodonika u prvom tromesečju.
„Posle 2022. godine koju je obeležio nagli rast cena energije, ove godine je zastupljen visok nivo regulacije tržišta u mnogim zemljama. Uprkos spoljnim kretanjima i izuzetno regulisanom okruženju, uspeli smo da isporučimo ono što smatramo svojom strateškom odgovornošću, a to je osiguranje kontinuiranog snabdevanja naših kupaca. Istovremeno, nastavljamo s jednim od najintenzivnijih investicionih perioda u Ini, saopštili su iz ove kompanije.
Radovi na održavanju Rafinerije nafte Rijeka, kako se navodi, nastavljaju se planiranom dinamikom, s pokretanjem proizvodnje tokom drugog tromesečja 2023. godine.
„Sigurnost snabdevanja tržišta ni u jednom periodu nije bila ugrožena, bez obzira na aktivnosti u rafineriji. Pokretanje proizvodnje dodatno će ojačati mogućnosti snabdevanja“, rekao je predsednik Uprave Ine Peter Ratatiks.
Kako je dodao prvi čovek kompanije, realizacija projekta nadogradnje Rafinerije nafte Rijeka iznosi 74 odsto.
Ratatiks je izrazio nadu da će doći do prestanka regulacije cena, što bi omogućilo poslovanje po tržišnim principima.
Izvor: Hrvatska radio-televizija
