Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2026 sa radnim naslovom ENERGETIKA BUDUĆNOSTI održali smo posle jubilarnog 40. Savetovanja koje je definitivno potvrdilo da su naša savetovanja stručna i naučna tribina za suočavanje različitih pogleda na energetski sektor u atmosferi akademske tolerantnosti. Ovogodišnje savetovanje okupilo je više od 400 učesnika, a prezentovano je više od 130 radova. Pokazalo se da je napredak u našem sektoru moguć samo ako se kompleksna pitanja energetike sagledavaju sa visokim nivoom profesionalnih znanja, ali i sa dubokim uvažavanjem različitih mišljenja.

Na Međunarodnom savetovanju ENERGETIKA 2026, u suorganizaciji sa Akcionarskim društvom Elektroprivreda Srbij“, održana su 4 PANELA u okviru stručnog skupa Energija Projekti Sigurnost. Stručnjaci iz različitih sektora na profesionalan način sagledali su najaktuelnije teme ključne za razvoj i budućnost energetike u Srbiji i regionu. Otvorena su pitanja zelene tranzicije, finansiranja, primene novih tehnologija i sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Osim četiri panela, učesnici skupa su čuli i stavove prvog čoveka EPS o planiranim investicionim projektima, razvoju nuklearne energije i uloge EPS u tom procesu, kao i o rezultatima u prethodne tri godine. Panelisti su  konstatovali da sve elektroprivrede u regionu snažno rade na procesima izgradnje novih kapaciteta koji vode ka dekarbonizaciji na način obezbeđenja pouzdanog rada sistema, ali da elektroprivrede ne mogu same nositi teret ovog procesa zbog obima potrebnih finasijskih sredstava.

Finansiranje energetske tranzicije

Poseban panel bavio se temom finansiranja tranzicije i zajednički stav je da neophodno je da se uključe svi činioci, jer ukupni kapitalni troškovi potrebni za postizanje ciljeva dekarbonizacije Srbije dostižu 27 milijardi evra do 2050. godine. Deo sadašnjosti, ali i budućnosti je i korišćenje alata koje pruža veštačka inteligencija koji će pomoći u optimizaciji i sigurnosti rada elektroenergetskog sistem za koji se EPS blagovremeno priprema. O tome su govorili eksperti sa polja AI tehnologije, a na poslednjem panelu ovogodišnjeg skupa istaknut je značaj bezbednog rada elektoenergetskih sistema, a posebno je naglašen pdojednak značaj sistema za skladištenje električne energije, kako baterijskih skladišta tako i reverzibilnih HE.

Na Savetovanju su održana i tri pozivna predavanja, dva OKRUGLA STOLA i promotivno-marketinške prezentacije uz široko međunarodno i regionalno učešće eksperata i donosioca odluka.

Energija je nezamenljivi pokretač ekonomskog rasta

Iz raznih uglova se zaključilo da šira slika energetike ukazuje energetske potrebe čovečanstva iz godine u godinu postaju sve veće, jer je energija nezamenljivi pokretač ekonomskog rasta i velikog broja tehnoloških unapređenja. Trend elektrifikacije svih oblasti privrede (transport, industrija, grejanje/hlađenje…) uz naglo povećanje energetskih potreba u korišćenju data centara, veštačke inteligencije i kriptovaluta dodatno povećava pritisak na sektor proizvodnje električne energije u Srbiji i regionu, u kome i dalje dominiraju fosilna goriva. Činilo se da je poslednjih godina, pod pritiskom globalnih  klimatskih promena, svet ubrzao proces dekarbonizacije energetike. Ali, zbog geostrateških tektonskih pomeranja (kovid, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, nova energetska politika SAD), privremeno se pojavljuju i opcije za povratak fosilnim gorivima i slični izleti. Međutim, gotovo je nesumnjivo da bez obzira na povremena odstupanja, dekarbonizacija ostaje glavni trend.

U aktuelnim okolnostima upravljanje razvojem energetskog sektora postaje složen proces sa veoma ograničenim prostorom za manevar u pronalaženju optimalnih rešenja. Na ova rešenja utiču klimatske promene, rezerve prirodnih energetskih resursa, raspoložive tehnologije, ekonomska isplativost projekata i vremenski okviri procesa dekarbonizacije — a sve to sa prioritetom nad prioritetima: obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja električnom i toplotnom energijom.

Geopolitika i energetika nisu nikad bile tešnje povezane

Važna poruka sa Savetovanja odnosi se na implikacije koje aktuelna geopolitička kriza ima na energetiku. Pre svega uočava se nova realnost u kojoj geopolitika i energetika nisu nikad bile tešnje povezane. Male zemlje, poput Srbije, kao odgovor na ova dešavanja moraju da jačaju svoju energetsku nezavisnost, jednoglasna je poruka sa OKRUGLOG STOLA fokusiranog na ovu temu, ali i poruka koja je obeležila Savetovanje. Prirodni način da se to uradi je brži razvoj primene OIE u integralnoj energetici. U tom kontekstu ističe se jedno od pozivnih predavanja koje je afirmisalo tehnološki koncept 100% OIE u kome se značajno jača sektor sintetičkih goriva (koja se proizvode iz OIE). Dakle, aktuelna dešavanja su zamajac ubrzanom razvoju OIE i dodatne ekskurzije u fosilizaciju treba razumeti samo kao neuspešne epizode na dugom putu potpune dekarbonizacije.

Posebno je značajno da izvesna usporavanja na putu šire primene OIE ne smeju da postanu trend jer sigurno je da pristup kojim se OIE izrazito glorifikuju nema mesta, pošto i njihova primena ima slabih tačaka, ali je isključivost u pravcu negiranja perspektiva OIE još manje opravdana.

Energetika značajan faktor društvene transformacije

Energetska tranzicija, osim tehnoloških, finansijskih i ekonomskih promena, donosi i značajne društvene transformacije. Pojava i rast broja kupaca – proizvođača u Srbiji, kao i osnivanje nekoliko energetskih zadruga, ohrabrujući su znaci decentralizacije i demokratizacije energetike. Ipak, doprinos ukupnim energetskim potrebama sa strane decentralizovane proizvodnje je veoma mali i mora se intenzivno raditi da se taj udeo poveća.

Od posebnog značaja je pitanje transformacije elektroprivreda u kontekstu efikasnijeg poslovanja. Nesporno je da transformacija doprinosi bržem donošenju odluka i, iz perspektive kompanija, izraženijem kursu u kome je profit ključni pokazatelj poslovanja.

Finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Dugo se smatralo da je finansiranje projekata OIE dominantno zadatak privatnih investitora, EU fondova i građana, ali je danas nesporno da i veliki igrači u sektoru moraju da ponesu proporcionalni deo tereta u izgradnji OIE i da odgovorno participiraju u ovom velikom poslu.

Na tržištu raste broj prilika: kupi jeftino – prodaj skupo i njih je važno optimalno koristiti dodatnom fleksibilizacijom sistema putem izgradnje baterijskih skladišta i novih RHE. U sektoru, a posebno u distributivnom podsistemu, neophodne su modernizacija i digitalizacija zbog zastarele infrastrukture i zbog podizanja spremnosti za prihvatanje decentralizovane  proizvodnje.

Ključni resurs – domaći stručnjaci

Ključni kapacitet za prevazilaženje izazova u energetskom sektoru je domaća struka koja je raspoređena po elektroenergetskim kompanijama, fakultetima i institutima, agencijama, nevladinom sektoru, u privatnim firmama… Samo sinergijom ukupne stručne javnosti moguće je ostvariti pozitivne pomake u modernizaciji i dekarbonizaciji energetskog sektora i krenuti u razvoj energetskog miksa koji najviše odgovara Srbiji.

Imajući u vidu sve ove stavove i ceneći energetsku nezavisnost kao važan stub buduće energetske politike, u ovom trenutku se čini da možda budući energetski miks zasnovan isključivo na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada…), sa razvijenim tehnologijama skladištenja energije (reverzibilne hidroelektrane, baterijske elektrane, upravljanje potrošnjom, itd.) i sa široko razvijenim tehnologijama za primenu zelenog vodonika, nije idealizovana slika energetske budućnosti već tehnološka mogućnost u kojoj će eventualno biti pridodat i doprinos nuklearnih elektrana.

Zajednička poruka

Zajednička poruka je da optimizam u energetskom sektoru regiona nije prazna fraza. Razlozi su brojni i svode se na razmišljanja bliska konsenzusu u struci da je posvećenost dekarbonizaciji čvrsta i neupitna, da su OIE postupno sa sve većim udelom u energetskom miksu, da se tehnologije skladištenja i fleksibilizacija sistema sve šire primenjuju, da se tržišta energenata ubrzano razvijaju, da se energetska efikasnost poboljšava, da prirodni gas kao prelazno gorivo i dalje ima svoju ulogu, da je nuklearna energetika ponovo aktuelna, da tehnologije primene vodonika sve više obećavaju, da su tehnologije hvatanja, skladištenja i korišćenja ugljenika i dalje relevantne…

Savetovanje smo zaključili sa verom u bolje energetsko sutra i Srbije i regiona i sa porukom da naredna savetovanja treba dodatno da jačaju struku koja će tako pripremljena na najbolji način odgovoriti na izazove moderne energetike.