Savet EU je 21. maja konačno potvrdio reformu tržišta električne energije, koja bi trebalo da osigura stabilnije cene, manje zavisne od cene fosilnih goriva i bolju zaštitu potrošača u budućim krizama, javljaju agencije a piše Bilten AERS-a.
Reforma se sastoji od jedne uredbe i jedne direktive, koje će potrošačima osigurati pravo na ugovore s fiksnom ili fleksibilnom cenom kao i veći pristup informacijama o drugim mogućnostima. Države članice će moći da zabrane snabdevačima obustavu isporuke električne energije ugroženim kupcima.
Prema dosadašnjim pravilima, cene električne energije temeljile su se na ceni fosilnih goriva, koja se upotrebljavaju u proizvodnji struje, prema načelu redosleda vrednosti. To znači da cenu električne energije određuje najskuplji energent koji se koristi za njenu proizvodnju, a to je bio prirodni gas koji je višestruko poskupeo nakon ruske intervencije u Ukrajini.
Prema novim pravilima, građanima će biti dostupniji ugovori s obaveznim trajanjem i fiksnim cenama, fleksibilnost pri izboru dinamičnog određivanja cena, uz mogućnost višestrukih ili kombinovanih ugovora. Proizvođači električne energije imaće stabilnije prihode.
Benefiti dvosmernih ugovora za proizvođače OIE
Reforma bi trebalo da podstakne ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE) zahvaljujući dvosmernim ugovorima za kompenzaciju razlike. Ti ugovori funkcionišu na sledeći način: proizvođači prodaju električnu energiju po unapred dogovornoj ceni.
Ako je ta cena viša od tržišne, proizvođači taj višak prihoda preko državnog tela raspodeljuje krajnjim kupcima, a ako je ta cena niža od tržišne, država će im nadoknaditi razliku u ceni. Na taj bi način proizvođači bili sigurni da će ostvariti mininimalan povrat na takva ulaganja.
Dvosmerni ugovori za kompenzaciju razlike moći će se primenjivati na ulaganja u nove objekte za proizvodnju električne energije, koji se temelje na energiji vetra, solarnoj energiji, geotermalnoj energiji, hidroenergiji bez akumulacija i nuklearnoj energiji.
Skupa električna energija – proglašenje energetske krize
EU bi s novim pravilima trebalo da bude otpornija na buduće krize. U slučaju vrlo visokih cena energije i pod određenim uslovima, Savet EU moći će na predlog Komisije proglasiti energetsku krizu u pojedinom području ili u celoj Uniji. Proglašenjem takve krize, države članice će moći privremeno određivati cene električne energije za male i srednje firme kao i energetski intenzivne industrije.
Usvojena uredba stupa na snagu 20 dana nakon objave u Službenom listu EU, a zemlje članice imaće pola godine da prenesu direktivu u nacionalna zakonodavstva. Komisija je predložila reformu tržišta električne energije 14. marta 2023. godine. Dve zakonodavne institucije, Savet i Evropski parlament postigli su dogovor o reformi 13. decembra prošle godine. Evropski parlament je reformu izglasao 11. aprila ove godine.
