Apeli nadležnih da se uštedom struje mogu smanjiti računi pokazali su se opravdanim, jer je svakog meseca u proteklih godinu dana više od milion domaćinstava u Srbiji smanjilo potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine, potvrdila je i ministarka enrgetike Dubravka Đedović.

O tome kako da smanje račune za električnu energiju oni koji će se predstojeće grejne sezone grejati isklјučivo na struju, uklјučijući termoakumulacione peći TA, noću uz dogrevanje danju, ili oni koji će paliti kotlove, ili domaćinstva koja smatraju da će im klima zagrejati stan ili kuću razgovarmao sa mr. Želјkom Markovićem, stručnjakom za energetiku.

Računica pokazuje da bi, ukoliko struja poskupi još jednom do kraja godine za oko osam odsto, kako se najavlјuje, račun za utrošenu električnu energiju onih koji budu palili TA peći biti veći u proseku za 1.500 dinara.

U slučaju grejanja na klimu, a uz pretpostavlјeno poskuplјenje od osam procenata, taj račun bi bio veći za oko 936 dinara. Malo ili mnogo zavisi do budžeta svakog od nas. Ali, ako se zima oduži, kao ove godine, pa potraje do kraja maja, umesto šest grejaćemo se osam meseci.

Prema rečima Želјka Markovića, inače bivšeg direktora u Elektroprivredi Srbije, na osnovu podataka Agencije za energetiku Srbije (AERS) koji se koriste za proračun troškova energije za grejanje stambenog prostora, za prosečno izolovan stan od 60 kvadrata na temepraturi od 20 stepena Celzijusovih u toku 16 sati u celom stanu, 180 dana u godini, potrebna je energija od 9.000 kilovat-sati.

„To znači da bi mesečna potrošnja zbog zagrevanja, u slučaju grejanja TA pećima, bila 1.500 kilovat-sati mesečno. U slučaju dogrevanja tokom dva sata dnevno, ova potrošnja bi bila raspoređena tako što bi u višoj skuplјoj tarifi bilo utrošeno 300 kilovata, dok bi u nižoj noćnoj bilo potrošeno ostalih 1.200. Ukoliko imamo u vidu i ostalu potrošnju (koju ima svako domaćinstvo) u prosečnoj vrednosti od 400 kilovata mesečno, pri čemu se u višoj skuplјoj tarifi troši 70 odsto, a tokom noći 30 procenata, odnosno 280 kilovata u višoj i 120 u nižoj, tada bi ukupna mesečna potrošnja tog domaćinstva bila 580 kilovata u višoj i i 1.320 u nižoj”, objašnjava Marković.

Grejanje klima uređajima najmanje uvećava račun

Mesečni račun za električnu energiju za ovakvu potrošnju po sadašnjim cenama za domaćinstva, sa uračunatim svim taksama i porezima (bez takse na medijski javni servis od 299 dinara), iznosio bi 19.048,90 dinara. Ovo podrazumeva da domaćinstvo ima trofazni priklјučak.

„Dakle, ukoliko bi došlo do poskuplјenja od osam procenata u budućem periodu (kako se najavlјuje) i taj račun bi bio za toliko viši, i iznosio bi 20.572,81. To znači, u pretpostavlјenom slučaju, da bi zimski mesečni račun za struju bio za oko 1.500 dinara veći”, kaže Marković.

Ko se greje klima uređajima, pod pretpostavkom da se koristi invertorska klima koja ima prosečan COP oko 3 (parametar koji nam ukazuje na odnos proizvedene toplotne energije i utrošene električne energije), za zagrevanje će mesečno trošiti oko 500 kilovat-sati – 350 u višoj i 150 u nižoj.

„Uz istu prosečnu potrošnju, kao u prethodnom slučuju, ukupna mesečna potrošnja bi bila 630 kilovata u višoj i 270 u jeftinoj tarifi. U ovom slučaju mesečni račun za električnu energiju po sadašnjim cenama, sa uračunatim svim taksama i porezima, sem takse za medijski javni servis, bio bi 11.701,46 dinara. Posle poskuplјenja od osam odsto, taj račun bi iznosio 12.637,58, odnosno i bio bi veći za nekih 936 dinara.

Prozjumerima će grejanje na struju manje poskupeti

Računi za struju kupaca-proizvođača (prozjumera), kažu u Ministarstvu energetike, biće manji nego kod onih koji nisu proizvođači. Jer, deo energije koju troše sami proizvode i ne kupuju je od snabdevača. Solarni paneli proizvede električnu energiju preko cele godine s tim što će tokom zime proizvodnje iz sunca biti manja zbog manjeg broja sunčanih dana.

Svi proizvodni kapaciteti EPS-a, kako kažu u resornom ministarstvu, biće spremni za predstojeću grejnu sezonu. Deponije uglјa će do tada biti pune i sadržaj akumulacije iznad plana, a glavni remonti u proizvodnim kapacitetima biće završeni pre početka grejne sezone.

U ovom času za one koji kupuju drvo za grejanje kubik je u zavisnosti od vrste od 6.000 do 10.000 dinara, dok je cena peleta od 32.000 do 37.000. Istovremeno se tona uglјa kreće od 15.000 do 30.000 dinara.

Skuplje grejanja mogu da očekuju oni koji se greju preko toplana u prestonici, ali i u ostatku Srbije, jer je većina toplana podnela zahtev za poskuplјenjem. Cena gasa bi takođe do kraja godine trebalo da bude veća za oko 10 odsto.

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je 5. jula objavlјen nakon prve revizije, aktuelnog stend baj aranžmana koji je skloplјen 1. decembra prošle godine i važi 24 meseca, stoji da se očekuje i još jedno poskuplјenje od maja 2024. pored najavlјenog do kraja ove godine.