Najpoznatiji alat kompanije za razvoj veštačke inteligencije OpenAI, chatbot ChatGPT, troši oko 17,23 teravat-sata električne energije godišnje, što je više nego celokupna potrošnja Slovenije.
Prema istraživanju Univerziteta Rhode Island, alat troši oko 0,189 kilovat-sati po upitu, a godišnja potrošnja zasnovana je na računici da 810 miliona aktivnih korisnika u proseku postavi 22 pitanja nedeljno. Na dnevnom nivou obradi više od 2,5 milijardi upita, što troši 47,2 megavat-sata električne energije.
Ova energija je dovoljna za punjenje 238 miliona električnih vozila sa baterijama kapaciteta 72,4 kilovata. Poređenja radi, prosečno domaćinstvo u Sjedinjenim Američkim Državama ili Zapadnoj Evropi dnevno troši 29 kilovat-sati električne energije.
Ako ne dođe do tehnoloških inovacija, troškovi upotrebe veštačke inteligencije (trenutno najjače sile koja transformiše način na koji analiziramo i koristimo podatke) mogli bi još više da porastu – kaže predstavnik kompanije Best Brokers, Alan Goldberg.
Upitan da li će Srbija imati dovoljno struje za potrebe veštačke inteligencije koja postaje deo naše svakodnevice, mr Željko Marković, energetski stručnjak, kaže za Politiku da brz rast data centara, vođen veštačkom inteligencijom i rudarenjem kriptovaluta, ima značajan uticaj na potrošnju električne energije, ali i na pouzdanost mreže.
Potrošnja električne energije koju koriste data centri utrostručila se tokom poslednje decenije i očekuje se da će se udvostručiti ili ponovo utrostručiti do 2028. godine. U 2023. godini, potrošnja data centara činila je približno 4,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD, a procene stručnjaka su da bi do 2028. godine ova brojka mogla porasti na između sedam i 12 odsto. Data centri se karakterišu kao velika fleksibilna opterećenja i predstavljaju značajan izazov za pouzdanost postojeće elektroenergetske mreže, menjajući obrasce potrošnje električne energije i otkrivajući nedostatke infrastrukture u elektroenergetskim sistemima. Zbog toga će njihova izgradnja zahtevati ozbiljne nadogradnje i proširenja električne mreže, objašnjava Marković.
Pored proizvodnje električne energije za njihove potrebe, možda i najkritičniji deo predstavlja prateća infrastruktura, kao što su prenosni dalekovodi velikog kapaciteta i transformatorske stanice.
Da bih ilustrovao o kojoj se snazi radi, naveo bih primere pojedinih data centara čije se lokacije nalaze u blizini evropskih metropola. U blizini Londona nalazi se data centar čija je instalisana snaga 1.800 megavata, pa bi za njegov rad, da se, na primer, nalazi u Srbiji, bila potrebna kompletna proizvodnja najveće termoelektrane u Srbiji – Nikola Tesla A, sa svih šest blokova. U blizini drugih evropskih metropola takođe se nalaze veliki data centri značajnih snaga, kao što su oni u blizini Dablina sa instalisanom snagom od 930 MW, Amsterdama (820 MW), Pariza (715 MW), Madrida (630 MW) i Varšave (350 MW), ističe naš sagovornik.
Trenutne projekcije, naglašava, pokazuju da će u razvijenim zemljama data centri činiti polovinu rasta potražnje za električnom energijom tokom naredne decenije, a takođe će uticati i na vršna opterećenja. U narednih deset godina predviđa se povećanje vršnog opterećenja od oko 15 odsto leti i oko 18 odsto zimi, upravo zbog potrošnje data centara.
Zbog toga se sve češće razmatra i izgradnja modularnih nuklearnih reaktora u blizini data centara, radi njihovog napajanja. Kako se savremena privreda sve više oslanja na digitalne sisteme, data centri spadaju u kritične sisteme koji, u slučaju zastoja, mogu izazvati velike gubitke za privredu i ekonomiju, pa samim tim zahtevaju i veće margine redundantnosti u planiranju elektroenergetskih sistema.
Data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji još uvek nisu tako velikih snaga kao gore pomenuti, ali je pitanje vremena kada ćemo, da bismo održali korak sa svetskim trendovima, započeti izgradnju data centra čija će snaga biti nekoliko stotina megavata. Zbog toga će Srbiji biti neophodna višeslojna strategija za rešavanje svih rizika u vezi sa priključenjem ovako velikih data centara – od proizvodnje električne energije za njihovo napajanje, preko proširenja prenosne i distributivne mreže, pa sve do strategija upravljanja opterećenjem, kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema, zaključuje Marković.
Izvor: Politika
