Iran upozorava da bi u slučaju nove američke ofanzive mogao da napadne američke data centre, infrastrukturu za veštačku inteligenciju i podmorske komunikacione kablove u Persijskom zalivu. Pretnja ugrožava milijarde dolara tehnoloških investicija i otvara novi front u sukobu, sa mogućim posledicama po energetiku, telekomunikacije i globalnu ekonomiju.
Veštačka inteligencija pomogla je naučnicima da otkriju 9.389 hemijskih reakcija koje bi mogle da unaprede pretvaranje ugljen-dioksida u metanol i druge vredne proizvode, čime je prevaziđeno ograničenje dosadašnjih modela. Proširena mreža reakcija omogućila je znatno preciznija predviđanja i otkrila neočekivani način prenosa vodonika, što bi moglo da doprinese razvoju efikasnijih katalizatora i unapređenju proizvodnje goriva i industrijskih hemikalija.
Sjedinjene Američke Države ulaze u nezapamćenu ekspanziju data centara, uz ulaganja koja bi mogla da nadmaše razmere istorijskog železničkog buma. Dok tehnološki giganti i investitori gomilaju bogatstvo, rastu dugovi i pritisak na električnu energiju, vodu, zemljište i radnu snagu, a profitabilnost ogromnih investicija ostaje neizvesna.
BiH bi mogla da privuče velike investicije u data centre, posebno zbog domaće proizvodnje električne energije, dostupnosti vode i potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije. Američki investitori već pokazuju interesovanje za projekte u Republici Srpskoj vredne više stotina miliona dolara, ali njihov razvoj zahteva pažljiv izbor lokacija i rešavanje pitanja uticaja na životnu sredinu, potrošnje struje i vode.
Evropska komisija je danas predložila pravila koja obavezuju data centre u Evropi da obelodane koliko efikasno koriste energiju i vodu, usled sve veće zabrinutosti zbog njihove potrošnje resursa.
Slobodni univerzitet Niš smatra da pre donošenja odluke o izgradnji Data centra javnosti moraju biti dostupni podaci o potrošnji vode, uticaju na podzemne i površinske vode, izvore Niške Banje, biodiverzitet i zdravlje stanovništva. Organizacija traži i analizu alternativnih rešenja, uključujući korišćenje geotermalnog potencijala, uz ocenu da povlačenje tačke sa dnevnog reda treba da bude uvod u ozbiljnu i argumentovanu javnu raspravu.
Globalni kapacitet baterijskog skladištenja porastao je na više od 300 GW, pri čemu Kina sama drži gotovo polovinu svetskog kapaciteta, dok se veliki sistemi povezani direktno na mrežu razvijaju brže od instalacija iza brojila. Nagli rast baterija prati širenje solarne i energije vetra, jer skladištenje omogućava da se proizvedena električna energija koristi i u periodima kada obnovljivi izvori trenutno ne proizvode dovoljno.
Masovna primena veštačke inteligencije mogla bi da promeni tržište rada mnogo dublje nego što se danas očekuje, pri čemu bi broj ugašenih radnih mesta mogao znatno da nadmaši broj novih poslova. Dok tehnološki lideri vide AI kao priliku za veću produktivnost i kraću radnu nedelju, stručnjaci upozoravaju da bi tranzicija mogla posebno teško pogoditi milione radnika i mlade koji tek ulaze na tržište rada.
Primena veštačke inteligencije u energetici mogla bi da donese veće efekte u proizvodnji i upravljanju obnovljivim izvorima, ali istraživanje pokazuje da se taj potencijal lako poništava njenom primenom u industriji fosilnih goriva. Ukoliko se AI bude usvajala sličnom brzinom u oba sektora, produktivnost obnovljivih izvora morala bi da raste najmanje četiri puta brže da bi se ostvario pozitivan klimatski bilans.
Googleova najveća investicija u Indiji, izgradnja data centra vrednog oko 15 milijardi dolara, suočava se sa pravnim izazovima i protestima zbog zabrinutosti oko potrošnje vode, uticaja na životnu sredinu i blizine zaštićenog područja. Vlada i kompanija tvrde da će projekat biti realizovan uz poštovanje propisa i primenu tehnologija koje će smanjiti uticaj na lokalne resurse.
Sve šira primena veštačke inteligencije doprinosi rastu potrošnje električne energije i vode, iako pojedinačni AI upiti postaju energetski efikasniji. Google je objavio podatke o potrošnji tekstualnih upita, dok IEA procenjuje da će se potrošnja data centara do 2030. godine više nego udvostručiti, uz brojna otvorena pitanja o ukupnom ekološkom uticaju AI.
Predlog o ustupanju pet odsto vlasničkog udela američkoj vladi vredan je oko 42,6 milijardi dolara i predstavlja pokušaj da se građanima omogući direktna korist od razvoja veštačke inteligencije. Ideja podrazumeva da bi i druge tehnološke kompanije mogle da izdvoje deo vlasništva za državni fond, dok administracija Donalda Trampa razmatra veće učešće države u strateški važnim sektorima.
