Gaspromnjeft je zainteresovana da kupi udeo u srpskoj Petrohemiji, ako bude privatizovana, rekao je juče za Sputnjik Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora ove kompanije na forumu Ruska energetska nedelja.

Kompanija NIS, čiji je Gaspromnjeft većinski vlasni, jedina je dostavila prijavu za učešće u postupku privatizacije HIP Petrohemije.

Javni poziv za prikupljanje prijava potencijalnih strateških partnera za HIP Petrohemija Vlada Republike Srbije je raspisala 9. septembra.

Nova procedura privatizacije započeta je skoro godinu dana. Tokom svečanog puštanja u rad postrojenja Duboke prerade u NIS-ovoj Rafineriji nafte Pančevo, novembra 2020. o tome su razgovarali Djukov i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Danas smo čini mi se, ne samo odškrinuli, već širom otvorili vrata dogovoru sa Gaspromnjeftom. Zahvalan sam gospodinu Djukovu na njegovoj otvorenosti i spremnosti da donosi odluke koje nisu lake. Reč je o veoma složenom poslu. O poslu koji teško pronalazi veliki profit na tržištu. Ali, mi u Petrohemiji imamo 1.320 radnika i čini mi se da smo blizu da nađemo rešenje. Zato ćemo formirati radnu grupu, da i taj problem rešimo. Zajednički mi i Rusi to možemo“, rekao je Vučić tada.

O dogovrima unutar radne grupe malo se moglo saznati u ovom periodu. Ali, zvaničan postupak privatizacije je nastavljen kada je Vlada Srbije u četvrtak (14. oktobra) usvojila zaključak, kojim se prihvata ponuda NIS-a za učešće u privatizaciji. Sada se očekuje početak pregovora.

Od budućeg potencijalnog strateškog partnera u javnom pozivu je traženo da se obaveže da će izgraditi fabriku za proizvodnju polipropilena, nominalnog kapaciteta od minimalno 140.000 tona godišnje. Drugi uslov je investiranje, koji ne može da bude manji od 150 miliona evra u periodu od šest godina.

Takođe je precizirano da strateški partner ne može da stekne više od 90% udela u Petrohemiji.

NIS već u upravljačkim organima Petrohemije

Ðukov je, odgovarajući na pitanje novinara za koliki je udeo zainteresovana ruska kompanija rekao da to zavisi od toga koliki će udeo predložiti srpska strana.

Kompanija NIS trenutno ima udeo od skoro 21 odsto u vlasništvu Petrohemije (76 odsto ima Republika Srbija a tri odsto ima kompanija Lukoil Srbija.

NIS je stakao udeo od oko 21% akcija prilikom finansijskog restrukturiranja HIP Petrohemije, koje je izvršeno 2017. godine.

Od tada NIS učestvuje u rukovođenju Petrohemijom na nivou Nadzornog i Izvršnog odbora. Ima svoje predstavnike kao manjinski akcionar, na osnovu Sporazuma sa Rebublikom Srbijom iz 2011. godine.

Petrohemija dugo čeka strateškog partnera

Sama privatizacija Petrohemije je proces započet još 90-ih godina prošlog veka. Pregovaralo se i tada sa nekim ruskim kompanijama da budu strateški partneri. Tada i kasnije su najavljivani kupci iz Kine, Azerbejdžana… ali, do privatizacije nije došlo.

Petrohemija je najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Srbiji sa mogućom proizvodnjom od skoro 650.000 tona godišnje. Osim u Pančevu, gde je i sedište kompanije i gde proizvodna postrojenja zauzimaju 241 hektar u industrijskoj zoni, pogoni Petrohemije su i u Elemiru kod Zrenjanina i Crepaji kod Pančeva.

Uz to, Petrohemija je jedan od 10 najvećih izvoznika iz Srbije. Svoje proizvode plasira, uglavnom, u zemlje EU – Italiju, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Mađarsku, Nemačku, Hrvatsku i Češku.

Sinergija već započeta

Treba reći da su NIS-ova rafinerija u Pančevu i Petrohemija kao prirodni partneri planirani još prilikom izgradnje. Nalaze se jedna preko puta druge u industrijskoj zoni, povezane su produktovodom za primarni benzin i cevovodom kojim se otpadne vode iz rafinerije transportuju u Petrohemiju na prečišćavanje.

I u vreme kada je od nekadašnjih kompanija iz naftnog biznisa početkom 90-ih godina prošlog veka formiran NIS bilo je ideja da u taj konglomerat uđe i Petrohemija. Ali, bilo je protivnika, koji su smatrali da je samostalnost firme bolja za njeno poslovanje.

Prilokom prodaje većinskog paketa NIS-a Gaspromnjeftu razgovaralo se da u paketu bude i Petrohemija ali, ruska kompanija tada nije bila zainteresovana.

Ipak, saradnja je nastavljena. To što su kompanije tehničko-tehnološki povezane predodredilo je da se saradnja nastavi i kada je Gaspromnjeft postao većinski vlasnik NIS-a. A od 2011. godine imaju ugovor o strateškoj saradnji u delu snabdevanja sirovinama.

To ne treba da čudi jer, jedan od produkata rafinerijske prerade nafte je primarni benzin, koji u proizvodnji Petrohemije predstavlja osnovnu sirovinu.

Eventualna privatizacija Petrohemije za NIS bi značila poslovni potez koji je u skladu sa trendovima koji se dešavaju u rafinerijsko-petrohemijskoj industriji, siguran plasman primarnog benzina, diversifikaciju biznis pravaca i prihoda.

Petrohemijski biznis budućnost naftnih kompanija

U vreme globalne tranzicije sa fosilnih goriva, pa i sirove nafte na obnovljive izvore energije, fokus poslovanja NIS-a na petrohemijski biznis svakako je dobar poslovni potez.

To, uostalom rade mnoge naftne kompanije u svetu, pa I u susednim zemljama, Mađarskoj I Češkoj, na primer. Uz to, i trenutne tržišne prilike odgovaraju Petrohemiji, koja i ove godine beleži pozitivne finansijske rezultate. Zapravo, od 2015. godine Petrohemija posluje u plusu, a od 2017. godine je firma bez dugova.

Ono zbog čega jo treba strateški partner su ulaganja u zaokruživanje procesa proizvodnje i unapređenje zaštite životne sredine, naročito u delu istorijskog zagađenja.

Dakle, buduća sinergija može biti korisna za obe kompanije.

Ipak, u NIS-u ovo za sada ne žele da komentarišu detaljnije. „Kompanija NIS i HIP Petrohemija su dugogodišnji strateški partneri. NIS je svestan značaja koji Petrohemija ima za privredu Republike Srbije. U ovom trenutku, dok je proces privatizacije u toku, NIS nije u mogućnosti da daje detaljnije komentare“, rekli su za Energiju Balkana.