Male nuklearne kompanije hvataju zalet. Slede primer većih nuklearnih kompanija, koje traže svoje mesto u budućnosti sa obnovljivim izvorima energije (OIE). Nuklearna energija se konačno vraća – nakon godina kritika i straha od nuklearki.

Dve kompanije u Poljskoj, KGHM i Synthos, žele da pokrenu male modularne nuklearne reaktore SMR. Do danas je više od 70 kompanija širom sveta uključeno u projekte SMR nuklearnih reaktora, a popularnost malih nuklearnih kompanija se brzo proširila.

I KGHM i Synthos planiraju da sarađuju sa američkim kompanijama, koje su upoznate sa SMR tehnologijom, kako bi unapredile svoje nezavisne projekte u Poljskoj. Ovim bi bili na putu da ispune očekivanja Evropske unije u pogledu dostizanja nulte emisije ugljenika u narednih nekoliko decenija.

Kritičari malih projekata sugerišu da će protivnici nuklearne energije koristiti iste argumente kao i za veće nuklearne projeke. Na primer da su alternative, koje koriste vetro i sunčevu energiju daleko korisnije za investiranje. Pozivaju se na brigu oko cena i bezbednost zbog upotrebe nuklearne energije. Navode i to da će alternative biti tehnološki naprednije u kraćem vremenskom periodu. Osim toga, veliki deo male nuklearne tehnologije i dalje zahteva opsežna ispitivanja kako bi se osigurala bezbednost.

Međutim, prednost je što će male nuklearne elektrane možda moći da premoste jaz u proizvodnji energije s kojim se suočava proizvodnja energije iz vetra i sunca. Kada dođe do zatišja u proizvodnji obnovljive energije, proizvodnja energije iz malih nuklearnih reaktora bi mogla popuniti jaz. Ovaj jaz nije moguće popuniti većim nuklearnim objektima.

Energetska tranzicija

Sledeći korak je da zemlje koje razvijaju tehnologiju, poput SAD, Velike Britanije i Kanade, rade zajedno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) i nacionalnim regulatornim telima, kako bi nastavile testiranje bezbednosti SMR reaktora i dogovorile se o međunarodnim protokolima i bezbednosnim procedurama.

Kompanije poput KGHM-a i Synthosa, jednostavno, slede primere zemalja poput Velike Britanije, SAD i Francuske. One su zagovornici nuklearne energije godinama. Sada samo nastavljaju da podržavaju nuklearnu energiju, uprkos kritikama na račun bezbednosti i nesreća, koje su potencijalno opasne po život.

Mnoge zemlje ističu da je nuklearna energija nužna u budućnosti bez ugljenika. Velika Britanija je ove sedmice objavila da planira elektro mrežu bez fosilnih goriva do 2035. godine, uz upotrebu nuklearne energije. Velika Britanija će nuklearnu energiju koristiti kao podršku i dopunu proizvodnji iz obnovljivih izvora tokom perioda tranzicije energije. Da bi pokrenuo ovu tranziciju, premijer Boris Džonson je obećao izgradnju najmanje jednog velikog nuklearnog objekta do 2025. godine.

Dok neki od svetskih lidera u energetici podržavaju velike nuklearne projekte, neka popularna imena podržavaju novu tehnologiju malih reaktora. Na primer, Bil Gejtsov Terrapower planira da nuklearnu elektranu u Vajomingu sastavi od više malih reaktora, koji su pogodniji za manji mrežni sistem.

Nuklerka poput lego slagalice

Glavna atraktivnost SMR reaktora leži u tome što se mogu izgraditi fabrički, a zatim transportovati, sa mogućnošću dodavanja blokova, u skladu sa porastom potražnje za energijom. Ovi reaktori imaju snagu između 50 i 300 MW. A kombinacijom mogu da formiraju elektranu do 1.000 MW.

Dalje, ako se neki od blokova pokvari, može se popraviti bez potpunog zaustavljanja rada. Ovo smanjuje rizik po životnu sredinu, kao i troškove projekta – što je često kritikovano od strane energetskih kompanija i protivnika nuklearne energije.

Podrška nuklearnoj energiji, od strane nekoliko vlada, kompanija i vodećih imena iiz sveta energetike širom sveta, u velikoj meri je posledica želje da se sa fosilnih goriva pređe na obnovljive alternative. Razlog je i nedostatak prostora, koji je trenutno dostupan za proizvodnju obnovljive energije.

Iako su vetro, solarna, hidro i drugi obnovljivi izvori energije daleko napredovali, još postoji značajan put koji treba da se pređe, pre nego što obim ovih projekata bude mogao da zadovolji potrebu za snabdevanjem energijom 7,9 milijardi ljudi širom sveta.

Nuklearke u energetskoj tranziciji

Ali, nuklearna energija i dalje ima lošu reputaciju. Nakon velikih incidenata u Fukušimi i Černobilu, nekoliko zemalja je potpuno odustalo od nuklearne energije. Mnogi ljudi širom sveta se protive nuklearnoj energiji, strahujući za svoju bezbednost. Bore se protiv vlada koje žele da grade nove nuklearne elektrane.

Ipak, mnogi se, takođe, sada pitaju da li su bezbednosni problemi, kako za ljude, tako i za životnu sredinu, gori od onih sa kojima se suočavamo zbog stalne upotrebe nafte i gasa. Kako je energetska tranzicija postala neizbežna, zagovornici nuklearne energije nas podsećaju na ovo i potrebu za nečim što bi premostilo jaz, a što nije obnovljiva energija.

U svakom slučaju, dok neke male kompanije i velike vlade ponovo pozdravljaju nuklearnu energiju, drugi je i dalje odbijaju. Čini se da nuklearna energija nije za svakoga. Čak ni u regionima kojima su preko potrebni održivi izvori električne energije, poput Kalifornije. Nuklearna elektrana Diablo Canyon, sa sedištem u okrugu San Luis Obispo u Kaliforniji, trenutno je usred projekta deaktivacije. Ovo je diskutabilna odluka za državu koja je doživela ozbiljne prekide električne energije u sred toplotnih talasa.

Rizici

Argumenti protiv nuklearne energije u Kaliforniji su rizik od zemljotresa, koji potencijalno može dovesti do kvarova u elektranama, javna preduzeća u regionu koja nisu voljna da kupuju nuklearnu energiju i troškovi razvoja nuklearnih elektrana u odnosu na druge energetske opcije, kao što su vetro i solarna energija. Dakle, iako bi nuklearna energija mogla osigurati proizvodnju energije sa niskim sadržajem ugljenika, koja je Kaliforniji preko potrebna, rizici se smatraju preskupim.

Čini se da postoje različite poruke kada je u pitanju nuklearna energija. Zagovornici veruju da je nuklearna energija neophodna. Neohodna je ako se nadamo da možemo da pređemo sa fosilnih goriva na ekološki prihvatljiviji način proizvodnje energije, a da pri tome zadovoljimo svetsku potrebu za snabdevanjem energijom.

Sve pod uslovom poštovanja rigoroznih međunarodnih bezbednosnih smernica. Međutim, ne slažu se svi. Bilo zbog cene ili zbog straha od incidenata. Neke vlade možda nikada neće prihvatiti nuklearnu energiju. Mali nuklearni projekti će razvojem, u narednoj deceniji, biti podrška napretku obnovljive enrgije. I,postaće konkurencija većim energetskim kompanijama, koje ne žele da prihvate ovu tehnologiju.

Izvor: Oilprice