Još pre godinu dana je OPEK+ za 5,7% smanjio količinu nafte koju nudi na tržištu. Tako će nastaviti barem do proleća kako bi sprečio pad cene, ali verovatnije je da će nafta čak biti i jeftinija.
Odluke grupe zemalja izvoznica nafte (OPEK) očigledno više nisu nešto zbog čega će strepeti ceo svet, čak ni kada je reč o sastanku zemalja OPEK+ – što znači da su tu i partnerske zemlje poput Rusije, Azerbejdžana ili Kazahstana. Kako javlja medijska kuća Bloomberg, na sastanku je odlučeno da će se nastaviti dobrovoljno ograničavanje sopstvene eksploatacije kako bi se sprečio ozbiljan pad cene nafte barem do aprila sledeće godine, a zatim će se postepeno povećavati ponuda do normalnih kapaciteta u septembru sledeće godine.
O tome je među zemljama OPEK+ proteklih dana bilo mnogo rasprava i diskusija. Kada je prošlog juna dogovoreno smanjenje ponude na svetskom tržištu, zemlje izvoznice nafte su se nadale skoku cene nafte, dakle da će i za manju količinu ostvariti približno slične prihode. Svetska cena nafte je doduše zaista skočila nakon objave te vesti – ali je potom pala i uz manju ponudu ostala prilično stabilna, na oko 70 dolara po barelu za najkvalitetniju naftu tipa BRENT.
Za stručnjake za to tržište odluka o nastavku dobrovoljnog ograničenja ponude nije iznenađenje: „S postojećom odlukom OPEK+ ponuda i potražnja su otprilike izbalansirane“, izjavila je za ARD Gabriele Vidman iz Deka Banke. Oscilacije na tom tržištu su stalne, ali je i potražnja zapravo u opadanju: „Mnoge zemlje kreću putem dekarbonizacije, pa se i zemlje OPEK-a okreću alternativama kako bi nadoknadile manje prihode od nafte.“
Trampov „naftaš“ u Vašingtonu
Slično razmišlja i Karsten Fritš iz Komercbanke: „Ponuda nafte je veća od potražnje. Kada bi se još više nafte nudilo na tržištu, to bi potencijalno dovelo u pitanje trenutnu cenu.“ Tako nešto ne želi ni najveća članica OPEK-a, Saudijska Arabija, tako da je privremeno ostalo sve po dogovoru iz prošlog juna.
To ne znači da među zemljama izvoznicama nafte vlada potpuna sloga: nekima od njih očajnički trebaju prihodi i rado bi prodavale više – a neke zapravo i prodaju više nego što bi smele. Međutim, pojedine članice, poput Iraka ili Libije, ne uspevaju ni da eksploatišu onoliko koliko bi mogle i smele, tako da je zaista negde oko nivoa dogovorenog među članicama OPEK+.
Najglasniji prigovori dolaze od partnerske zemlje Rusije: Igor Sečin iz Rosnjefta tvrdi da od takvog dobrovoljnog smanjenja ponude najviše koristi imaju Sjedinjene Američke Države. One su sada daleko na prvom mestu po eksploataciji nafte (827 miliona tona), znatno više od Rusije (541 milion tona) ili Saudijske Arabije (531 milion tona). Dok se zemlje OPEK+ odriču prihoda, SAD ubira zaradu.
Čini se da će sa predsednikom Donaldom Trampom situacija biti još teža za zemlje OPEK+: navodno će njihov ministar energetike biti Kris Rajt, naftaš do srži, koji ne veruje ni u klimatske probleme niti u energetsku krizu – sve dok ima nafte na svetu. Stručnjak Komercbanke smatra da je eksploatacija u SAD-u već dostigla vrhunac i da „mnogo više neće moći“, kaže Fritš za ARD. Ipak, to je ključno pitanje za članice OPEK-a: još veća ponuda nafte iz SAD-a neminovno bi snizila cenu, a račun bi zapravo platile upravo one.
Izvor: DW
