Saudijska Arabija, čiji je veliki deo teritorije prekriven pustinjom, objavila je impresivne rezultate velikog ekološkog programa.
Za manje od pet godina, zemlja je obnovila više od milion hektara degradiranog zemljišta i zasadila više od 159 miliona stabala, prema navodima Tech-a. Program je pokrenut 2021. godine, a do 2024. godine površina obnovljenog zemljišta iznosila je oko 250.000 hektara. Međutim, početkom ove godine ta brojka je već premašila milion hektara.
Ujedinjene nacije ocenile su ovaj projekat kao jedan od najvećih primera obnove ekosistema u suvoj klimi. Stručnjaci smatraju da je iskustvo Saudijske Arabije pokazalo da čak i zemlje koje se suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom vode mogu uspešno da se bore protiv degradacije zemljišta uz odgovarajući pristup.
Međutim, vlasti ove zemlje ne planiraju da se zaustave na postignutim rezultatima. Do 2030. godine Saudijska Arabija planira da obnovi 2,5 miliona hektara zemljišta, a dugoročno čak 40 miliona hektara, kao i da zasadi 10 milijardi stabala.
Za realizaciju ovako ambicioznog projekta zemlja koristi savremene tehnologije za uštedu vode. Posebno se razvijaju sistemi za prikupljanje kišnice, grade se brane, a prečišćena otpadna voda koristi se umesto sveže vode za navodnjavanje pojedinih zelenih površina.
Ozelenjavanje nije ograničeno samo na pustinjske predele. Milioni stabala sade se duž autoputeva, obnavljaju se pašnjaci, a u velikim gradovima, uključujući Rijad, stvaraju se novi parkovi i zelene površine.
Navodi se da je ovaj ekološki program deo šire strategije. Do 2030. godine Saudijska Arabija planira da 50% električne energije dobija iz obnovljivih izvora i da značajno proširi površinu zaštićenih prirodnih područja.
Medeljin zelenilom snižava gradske temperature
U međuvremenu, kolumbijski grad Medeljin postao je jedan od najpoznatijih primera kako priroda može pomoći u borbi protiv vrućina i klimatskih promena. U okviru programa Zeleni koridori, duž puteva, u parkovima, pored reka i na javnim površinama posađeno je oko 880.000 stabala i više od 2,5 miliona žbunova i drugih biljaka.
Projekat je pokrenut 2016. godine. Njegov cilj je smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva, koji nastaje zbog guste izgradnje, velike količine asfalta i smanjenja zelenih površina. Ovi faktori doveli su do pregrevanja ulica i pogoršanja kvaliteta života stanovnika.
Drveće hladi vazduh na dva načina: stvara hladovinu, štiteći puteve i zgrade od direktne sunčeve svetlosti, a takođe isparava vlagu kroz lišće, čime prirodnim putem snižava temperaturu okolnog vazduha. Istraživanja pokazuju da je zahvaljujući ozelenjavanju prosečna temperatura u gradu snižena za oko 2 °C, dok je u najzelenijim i najzasenjenijim delovima vazduh postao hladniji za čak 5 °C.
Nove zelene površine poboljšale su kvalitet vazduha, smanjile nivo buke, stvorile staništa za ptice i oprašivače i učinile pešačenje i vožnju bicikla prijatnijim.
Danas se program u Medeljinu smatra jednim od najboljih primera prilagođavanja gradova klimatskim promenama. Stručnjaci širom sveta proučavaju ovo iskustvo, jer ozelenjavanje velikih razmera može učiniti gradove ne samo lepšim, već i znatno prijatnijim za život u uslovima sve viših temperatura.
Saharska prašina sve više stiže do Evrope
Dok se Kolumbija uspešno bori protiv vrućina i klimatskih promena, Evropa se suočava sa saharskom prašinom. Koncentracija pustinjske prašine širom Evrope povećala se za 10–25% poslednjih godina, pri čemu su najviše pogođeni Kanarska ostrva i južna Španija. Naučnici upozoravaju da će se problem dodatno pogoršavati kako se klima bude zagrevala.
Tokom protekle decenije, koncentracija prašine iz Sahare u Evropi povećala se za 10–25%, dok je u Velikoj Britaniji zagađenje vazduha povezano sa ovim transportom poraslo za gotovo 50%. Ovo pokazuju rezultati nove studije pod nazivom „Rastuće zagađenje vazduha saharskom prašinom u Evropi pod uticajem klimatskih promena“, objavljene u časopisu Nature.
Izvor: The European Times
