Iako traje duže nego što su bila predviđanja, glavobolja centralnih bankara u vezi sa inflacijom će, možda, postati još jača. Bankari se8, trenutno, suočavaju sa predviđanjem da će cene nafte premašiti 100 dolara po barelu. A to podiže očekivanja potrošača i ostale cene. Takođe, pojačava pritisak na povećanje plata.

Fjučersi za naftu Brent, koji su skočili za 50% 2021. godine, porasli su za dodatnih 14% već u 2022. godini. Odnosno na sedmogodišnji maksimum od 89 dolara po barelu. Sa ograničenim proizvodnim kapacitetom, malim zalihama i geopolitikom koja opterećuje nekoliko proizvodnih regiona, cena nafte raste ka 100 dolara. To je nivo za koji Goldman Sachs predviđa da će biti probijen do sredine godine.

JPMorgan predviđa da bi nafta mogla da dostigne 125 dolara po barelu ove godine i 150 dolara 2023.

Cene nafte „hrane“ inflaciju

Povećanje stopa u zemljama uključujući Britaniju i Norvešku i nagoveštaji centralnih banaka, kao što su Federalne rezerve SAD, koje bi sledeće nedelje mogle da signaliziraju koliko brzo planiraju da pooštre politiku, potvrdili su inflaciona očekivanja koja su praćena višim cenama nafte.

Međutim, kreatori politike su računali na bazne efekte. Oni su se pojavili kako je porast nafte tokom 2021. jenjavao, ublažavajući međugodišnju inflaciju.

Mnogi, takođe, tvrde da se psihološki uticaj cene nafte od 100 dolara ne sme potcenjivati. Posebno pošto su potrošači, preduzeća i političari zabrinuti zbog obaranja višedecenijske rekordno visoke inflacije. Poslednje očitavanje pokazuje porast potrošačkih cena u SAD od 7%, što je vrhunac za 40 godina.

Podaci od srede pokazuju da je britanska inflacija na najvišem nivou u poslednjih 30 godina. Očigledno je da se energetski efekti prelivaju na cene hrane i ugostiteljskihusluga.

„To bi mogao biti šlag na torti ako ne postignemo umerenost u cenama energije. Ovaj put je malo drugačije, jer smo već u tački u kojoj su rizici povećani, a centralne banke su zabrinute zbog plata i cena. Jer, cene energije donose efekte drugog kruga inflacije“, rekao je Frederik Ducrozet, strateg u kompaniji Pictet Wealth Management.

Indeksi iznenađenja inflacije dostigli su rekordne ili višegodišnje vrhunce u Evropi. Ali, i drugde, što ukazuje na to da je inflacija veća od očekivane.

Inflatorna spirala

Ako nafta dostigne 100 dolara i ostane na tom nivou, to će poremetiti kalkulacije kreatora politike. Projekcije Evropske centralne banke, na primer, pretpostavljaju da će Brent biti 77,5 dolara u 2022. godini, pa će do 2024. godine pasti na 69,4 dolara.

Ono što je najvažnije, inflacija bi, takođe, mogla da podstakne preduzeća da prebacuju troškove na potrošače ili da utiče na radnike da zahtevaju veće plate. Ovi takozvani efekti drugog kruga mogu izazvati inflatornu spiralu koja može pritiskati centralne banke da deluju.

Efekti se razlikuju od zemlje do zemlje, ali u evrozoni poskupljenje nafte od 10% dodaje otprilike 0,5% inflaciji, iako direktni efekti imaju tendenciju da brzo blede.

Za Sjedinjene Države, u dokumentu objavljenom u novembru, na istraživačkoj mreži CESifo, od strane dva istraživača iz Dallas Fed-a procenjuje se da bi scenario za naftu od 100 dolara povećao merač inflacije PCE za 1,8 procentnih poena (pp) na kraju 2021. i 0,4 pp do kraja 2022.

Osnovni indeks lične potrošnje, Fed-ova preferirana mera inflacije, porastao bi za 0,4 pp i 0,3 pp u 2021. i 2022. godini, respektivno. To bi dovelo do povećanja jednogodišnjih inflacionih očekivanja domaćinstava za 1,2 procentna poena, ali bi dodalo samo 0,2 procentna poena na petogodišnja očekivanja, navodi se u studiji.

Skupi barel podpiruje zahteve za većim platama

Za neke, efekti drugog kruga su već tu. A američka ekonomija je blizu maksimalne zaposlenosti i prosečne plate po satu su skočile za solidnih 0,6% u decembru. Britanija, gde je otvaranje novih radnih mesta dostiglo rekorde, razmišlja o povećanju minimalne zarade, kako bi ublažila posledice zbog računa za gorivo.

Pritisci na plate tek treba da se pojave u zoni evra. Ali, imajući u vidu rastuće račune za energiju, viši strateg za inflaciju Jorge Garayo iz kompanije Societe Generale smatra da bi nafta od 100 dolara mogla da stvori nestabilno okruženje za inflaciju, koje podstiče zahteve za većim platama.

Očekujući pozive na strožu politiku unutar ECB, tržišta novca se klade da će stope rasti kasnije ove godine. Izabel Šnabel iz ECB-a rekla je da bi nedavno rastuće cene energije mogle da primoraju banku da prestane da „gleda kroz“ visoku inflaciju i deluje na suzbijanje rasta cena.

A kad prođe zima…

Sada je ključno ono što će se dešavati sa cenama nafte kada snažna zimska potražnja popusti. Naredni meseci bi, takođe, trebalo da pokažu da li se drugi inflatorni elementi, kao što su cene električne energije i uska grla u snabdevanju, smanjuju. Konačno, ako skupa nafta počne da šteti potrošnji i usporava ekonomski rast, potražnja za energijom će težiti da se sama koriguje.

Massimiliano Castelli, šef strategije u Global Sovereign Markets at UBS Asset Management, očekuje da će nafta ostati u rasponu od 60 do 80 dolara po barelu.

„Ako vidimo da se inflacija konsoliduje, na nivoima koji su viši od trenutnih zvaničnih predviđanja, onda bi sve centralne banke mogle da budu prinuđene da prihvate konzervativnije pristupe, uključujući ECB. Ali, ovo tek treba da se vidi“, rekao je Antonio Kavarero, šef investicija u kompaniji Generali Insurance Asset Management.

Izvor: Reuters