Linijski deo magistralnog gasovoda, interkonektora bugarska granica – mađarska granica, faktički je završen, a ostalo je još nešto da doradimo na našoj kompresorskoj stanici, rekao je danas za Tanjug generalni direktor JP Srbijagasa Dušan Bajatović.

Povezivanjem Mađarske, druga cev Turskog toka koja je prošla kroz Crno more, a zatim preko Bugarske i 403 kilometra kroz Srbiju, i čiji je kapacitet 15,75 milijardi kubnih metara, spojena je sa ostalim EU zemljama.

„U Mađarskoj će biti 85 kilometara do njihove kompresorske stanice što će biti kraj linijskog dela koji ima vezu sa Turskim tokom. Sve zemlje, uključujući Bugarsku i Srbiju, a sada je to slučaj i sa Mađarskom, mogu da prodaju svoje transportne kapacitete koji su interni”, rekao je Bajatović i naglasio da je taj gasovod deo internog gasovodnog kapaciteta Srbije.

Svi kapaciteti Turskog toka u Bugarskoj i Srbiji su rasprodati na 20 godina, a Bajatović kaže da i da u Mađarskoj očekuju da se dogodi isto.

Istakao je da ostaje obaveza da se 10 odsto ostavi kao kratkoročni kapaciteti, što će krenuti onog momenta kada sve to zaista profunkcioniše.

„Bugari završavaju obe svoje kompresorske stanice, Srbija završava svoju kompresorsku stanicu, koja bi trebalo da bude do 15. jula. U tehničkom smislu sve je spremno da transportujemo gas prema Mađarskoj”, rekao je prvi čovek Srbijagasa.

Bajatović je naveo da je ove godine Srbija kompletnu količinu gasa iz uvoza za svoje potrošače dopremila preko gasne interkonekcije iz Bugarske, odnosno sa pravca Turskog toka.

„To znači da taj gasovod već radi i daje prihode, rekao je navodeći da je Srbija u benefit, jer je ranije imala jednu tačku ulaza gasa u državu, a sada ima dve. Mislim da su danas otvorene ponude za interkonektor Niš-Dimitrovgrad-Sofija, što znači da ćemo iz LNG terminala u grčkom Aleksandropolisu moći da se snabdevamo, neka bude, američkim gasom”, rekao je Bajatović podsećajući da je ulazna tačka za gas u Srbiju decenijama bio Horgoš, koji je sada slobodan. „Postoje planovi za rekonstrukciju. Horgoš nudi kapacitet od novih pet do šest milijardi metara kubnih, a spajanjem sa Mađarskom naslonili smo se na čvoriste u Baumgarternu, tako da potencijalno možemo imati norveški, gas iz Severnog toka 2 i 1, sa Jamala, ili iz nekih viškova gasa u Evropi, ili potencijalno, jer cene variraju, sa nekih zapadnih LNG terminal”.

Izjavu Dušana Bajatovića pogledajte:

Naglasio je da se nada brzoj izgradnji gasne interkonekcije Beograd – Banjaluka i završetku gasifikacije Srbije.

„Mi ćemo biti gasifikovana zemlja, sa barem četiri pravca iz kojih može da uđe gas. U planu je i interkonekcija sa Rumunijom, koja je sa srpske strane granice osam kilometara, a sa rumunske 130 kilometara. Mi za godinu, dve, tri nećemo zavisiti toliko od ruskog gasa. Odlično je strateško partnerstvo Srbije i Rusije, partnerstvo između Srbijagasa i Gasproma. Ali, u stvari, prestajemo da zavisimo od Ukrajine i problema u toj državi za koje ne znamo kakvi će biti. A gasa će u Srbiji biti, za koga god hoćete, i to na srednji i na duži rok po vrlo pristupačnoj ceni. Strategija koju smo u tišini razvijali dolazi na svoje mesto. Srbija će, što se snabdevanja gasom tiče, biti bezbedna, a cene gasa će biti vrlo konkurentne", rekao je Bajatović.

Ocenio je da, iako će gas biti dostupan sa više strana, treba da shvatimo da u narednih najmanje sedam do 10 godina nema rešenja „gasne jednačine” u Evropi bez ruskog gasa.

„Na pitanje šta geopolitika traži, odgovore će davati političari, a mi ćemo se truditi da gas bude dostupan, da ga ima dovoljno i da možemo da ga koristimo”, zaključio je Bajatović.

Izvor: Tanjug