Za sada se u Hrvatskoj ne očekuju značajni poremećaji u snabdevanju, odnosno, da će biti potrebne redukcije gasa i električne energije, mada se Evropa i za to sprema. Cene su na tržištu i pet puta veće nego prethodnih godina i u tom smislu će energenti značajno poskupeti. Deo tih cena preliva se na građane i preduzetnike, dok će deo podneti i energetske kompanije.

Ovo je, govoreći o situaciji s gasom u Hrvatskoj, naglasio direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar Dražen Jakšić i najavio, u energetskom smislu, vrlo izazovnu jesen i zimu, ne samo u toj zemlji, već i u celoj Evropi.

Cenu neko mora da plati

„Udar na standard građana zavisiće od toga koje će mere Vlada preduzeti kako bi sprečila značajniji porast cena za krajnje potrošače. Naravno, tu cenu uvek mora neko da plati. Osnovni problem je to što u Hrvatskoj trenutno proizvodimo oko 50 odsto naših energetskih potreba, dok ostalih 50 odsto moramo da uvezemo iz inostranstva, a na uvoznu komponentu cena Hrvatska ne može da utiče”, rekao je Jakšić.

Deo toga preliće se na građane, veliki deo na preduzetništvo i, naravno, na taj način i na cene drugih proizvoda i usluga, pogotovo onih koje u svojoj strukturi cene imaju značajan udeo troškova energije.

U Evropi su suše, Hrvatska dobar deo svoje proizvodnje proizvodi zahvaljujući izvorima vode, odnosno, rekama, hidroelektranama.

Na pitanje koliko će to uticati na cenu energije u Hrvatskoj i koliko je pala proizvodnja, Jakšić je odgovorio da proizvodnja hidroelektrana, koje za Hrvatsku predstavljaju najznačajniji izvor niskougljične energije, zavisi od hidrologije, odnosno, od količina padavina i ona iz godine u godinu varira.

Sušna godina

„Ova godina je izuzetno sušna. Prošle godine smo proizveli gotovo sedam teravat-sata električne energije iz hidroelektrana. Mi smo od početka ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, u manjku od oko 1,7 teravat-sati električne energije proizvedenih iz hidroelektrana“, naveo je direktor Energetskog instututa Hrvoje Požar.

Značajan pad proizvodnje iz hidroelektrana, kako je istaknuo, može se nadoknaditi – ili proizvodnjom iz drugih izvora, prvenstveno fosilnih goriva, jer vetroelektrane proizvode oko dva teravat-sata, iz NE Krško se dobije oko tri, ali se ostatak mora proizvesti – ili u termoelektranama ili iz uvoza, što će koštati.

Smernice za uštedu

Na pitanje koje bi savete uputio građanima o smanjenju potrošnje te uštedi, Jakšić je podsetio da je hrvatska Vlada usvojila smernice za uštedu energije, kao što je Evropska komisija donela uredbu koja se odnosi na celu EU, a svaka zemlja članica može sama da odabere set mera kojima će pokušati da uštedi oko 15 posto gasa ove zime.

Te smernice su, kako je rekao, vrlo jednostavne, tako da ih građani mogu primeniti.

„Uštede energije mogu se postići na dva načina: ulaganjem u efikasnije uređaje, toplоtnu izolaciju zgrada i kuća, postavljanjem fotonaponskih panela na krovove što zahteva kapital i određeno vreme da se takve investicije sprovedu“, rekao je Jakšić i naglasio da možemo promeniti neke obrasce ponašanje i neke navike kao što je smanjenjei temperature gejanja u zimskim mesecima, povećanje temperaturu hlađenja u letnim mjesecima.

Potražnja za električnim grejalicama

Mnogi građani su požurili da kupe električne grejalice, kako bi delimično nadoknadili manjak gasa. To bi moglo biti problematično ako bi došlo do crnog scenarija – redukcija u snabdevanju gasom.

„Naš elektroenergetski sistem nije dimenzionisan tako da bi se u nekim gradovima i regionima mogla povećati potrošnja električne energije putem električnih gejalica. Ako bi u nekom kvartu u Zagrebu koji se greje na gas, došlo do obustave gasa, a građani prešli na grejanje električnim grijalicama, došlo bi do ispadanja elektroenergetskog sistema“, zaključio je Dražen Jakšić, direktor Energetskog instituta Hrvoje Požar.

Izvor: Dnevnik