Grupa proizvođača nafte OPEK+ trebalo bi da se sastane ove nedelje zbog pojačanih geopolitičkih tenzija izazvanih eskalacijom rusko-ukrajinske krize, koja je podigla cene sirove nafte iznad 100 dolara po barelu.

Situacija za supergrupu, koja kontroliše cene nafte od 2016. ne može biti osetljivija. Ministri energetike u bloku pripremaju se za sastanak praktično već ove srede. Rusija je jedan od najvećih proizvođača sirove nafte u svetu.

Uprkos rastućoj zabrinutosti zbog mogućeg poremećaja globalnih tokova energije na već skučenom tržištu, očekuje se da će grupa ostati na svom kursu i u aprilu na tržište doneti još 400.000 barela sirove nafte dnevno.

„Očekujemo da će OPEK+ podržati svoj plan za povećanje proizvodnje u aprilu za 400.000 barela dnevno, u skladu sa svojom strategijom vraćanja starih kapaciteta  proizvodnje povučenih sa tržišta tokom vrhunca pandemije Covid-19“, rekao je Edvard Bel, v. direktor tržišne ekonomije u Emirates NBD.

„U pogledu bilansa tržišta nafte, uslovi su sada u suštini isti kao pre nekoliko nedelja. Balansi su čvrsti, što pomaže da se promptne cene održe visokim i podržavaju nazadovanje na krivoj fjučersa (trenutna cena dobra je viša od cena kojima se trguje na tržištu fjučersa).

Brent, globalni fjučers za dve trećine svetske nafte, bio je oko 1,99 odsto viši na 99,92 dolara po barelu u utorak u 11.33 po vremenu u UAE. West Texas Intermediate fjučersi koji se odnose na  američku sirovu naftu, porasli su  je za 1,74 odsto na 97,39 dolara po barelu.

Sirova nafta, koja je prošle nedelje porasla na više od 105 dolara po barelu, ostala je u porastu u poslednjih nekoliko meseci dok je svetska ekonomija nastavila da se oporavlja od usporavanja izazvanog pandemijom, uprkos pojavi novih varijanti Covid-19 prošle godine. To je u velikoj meri odraz ekonomskog oporavka bržeg nego što se očekivalo, velike potražnje i ograničenih proizvodnih kapaciteta zbog godina nedovoljnog ulaganja u energetsku industriju.

Rusko-ukrajinska kriza je pogoršala uzlaznu putanju

Saveznici SAD i EU uveli su niz sankcija Rusiji zbog njene vojne ofanzive u Ukrajini. Mere uključuju ograničavanje mogućnosti Moskve da posluje u dolarima, evrima, funtama i jenima, kao i zamrzavanje ruske imovine, zabranu brojnih zajmodavaca iz mreže plaćanja Swift i ograničavanje mogućnosti prikupljanja sredstava na evropskim finansijskim tržištima.

Zbog uticaja Rusije kao globalnog energetskog igrača i njene ekonomije blisko isprepletene sa evropskim zemljama, SAD i EU su za sada prestale da uvode sankcije ruskoj naftnoj i gasnoj industriji.

Rusija je 2020. proizvodila oko 10,2 miliona barela sirove nafte i kondenzata prirodnog gasa dnevno, stavljajući  sebe na drugo mesto posle SAD, dok je Saudijska Arabija na trećem mestu, izvestio je BP Statistical Review of World Energy za 2021. Takođe je drugi najveći proizvođač prirodnog gasa u svetu i glavni izvor drugih roba uključujući nikl, aluminijum, paladijum, kobalt, bakar, pšenicu i ječam.

Iako je energetski sektor Rusije izbegao sankcije, analitičari kažu da bi cene nafte mogle da do juna dođu do 130 dolara po barelu ako ukrajinski sukob poremeti tokove ruske sirove nafte i čak poraste dalje od toga ako kriza eskalira.

OPEK+ se drži zacrtanog kursa, Iran se vraća u igru

Uništavanje potražnje je jedina stvar koja može zaustaviti rast nafte, rekli su analitičari iz kompanije Goldman Saks, koji su  podigli svoju prethodnu  prognozu za Brent na 115 dolara po barelu sa 95 dolara, uz značajne rizike od dalje eskalacije ili dužeg poremećaja.

Prepreke stvorene za platne sisteme nakon sankcija trebalo bi da pogoršaju već vidljiv šok u snabdevanju robom, kažu analitičari Goldman Saksa Demijen Kurvalin i Džef Kari.

Energy Aspects, istraživačka konsultantska kuća koja se smatra izuzetno kompetentom za energetsku industriju, podigla je svoje prognoze za Brent na prosečnih 101 dolar po barelu u 2022. i ne očekuje da će sankcije biti usmerene na rusku energetsku industriju.

Uprkos rastućoj zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju pošto se Evropa u velikoj meri oslanja na rusku naftu i gas, ministri zemalja članica OPEK+ su se prošle nedelje usaglasili protiv ideje o povećanju proizvodnje bržim tempom.

Gledajući unapred, alijansa će morati da uzme u obzir iransku naftu  koja dolaze na tržište ako Teheran postigne nuklearni sporazum sa SAD i njihovim saveznicima. Iran je izuzet od smanjenja proizvodnje prema sporazumu OPEK+ jer je njegova proizvodnja sirove nafte i dalje ograničena američkim sankcijama.

Iran spada među veće proizvođače alijanse OPEK+, moći će da poveća izvoz za oko milion barela dnevno u roku od nekoliko meseci, nakon što sankcije budu ukinute. Američka uprava za energetske informacije procenjuje da bi iranska proizvodnja mogla da se vrati u puni kapacitet, na 3,8 miliona barela dnevno, ako Vašington ukine sankcije.

OPEK+ ostaje pri ranije zacrtanom planu

Uprkos promenljivoj situaciji koja je trenutno prisutna, Monika Malik, šef istraživanja u Komercijalnoj banci Abu Dabija  je rekla da je malo verovatno da će OPEK+ odustati od zacrtanog kursa.

„Očekujemo da grupa nastavi sa svojim dogovorom o povećanju proizvodnje za april… ne očekujemo nikakvu promenu u njenom stavu u ovom trenutku, uprkos sve većoj neizvesnosti na strani ponude“, rekla je gospođa Malik.

„Saudijski ministar energetike… nedavno je istakao važnost kohezije grupe OPEK+ za dugoročnu stabilnost tržišta nafte. Ovo vidimo kao indikaciju da OPEK želi da nastavi sa svojim partnerstvom sa Rusijom vezano za snabdevanje naftom.

Nafta će nastaviti da raste kako OPEK+ i dalje ne  želi da interveniše

Cene nafte porasle su za više od 67 odsto u protekloj godini, delom zbog manjka u snabdevanju naftom iz zemalja OPEK+. Tržište bi moglo dodatno da se zaoštri i povisi cene jer se proizvođači i dalje bore da ispune svoje kvote za snabdevanje, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku.

Produženi slab učinak bloka je efektivno izbacio 300 miliona barela, ili 800.000 barela dnevno, sa tržišta od početka 2021. godine, navela je agencija sa sedištem u Parizu u svom mesečnom izveštaju o tržištu.

„Očekuje se da će se taj nedostatak produbiti jer se neke članice OPEK+ bore sa ograničenjima proizvodnje, što pogoršava zatvorenost tržišta“, navodi se u saopštenju.

Rezervni kapacitet skoro u potpunosti drže dva proizvođača — Saudijska Arabija i UAE, navodi se u izveštaju IEA.

OPEK+ prošle nedelje nije pokazao nikakvu sklonost da poveća proizvodnju, pre svega zbog činjenice da su se mnogi proizvođači već borili da postignu svoje proizvodne ciljeve „dok će Rusija, ako joj bude dozvoljeno, verovatno dostići limit proizvodnje za nekoliko meseci“, tvrdi Ole Hansen, šef robnog sektora strategije u Sakso banci, navedeno je u belešci prošle nedelje.

Očekuje se da će Brent „preći“ 125 dolara po barelu ove godine i 150 dolara po barelu 2023, s obzirom na to da su rezervni kapaciteti članica OPEK-a ispod tržišnih očekivanja i ometa njihovu sposobnost da odgovori na visoke cene nafte, rekao je JP Morgan u decembru.

Izvor: The NationalNews