Kako to rade na Balkanu (3): Energetski intenzitet i strukturni paradoks

Mr Nenad Šijaković 28. septembar 2026.

Poređenje sistema na Balkanu nedvosmisleno potvrđuje da uspešna energetska politika ne trpi teror uniformnosti. Srbija mora ostati verna sopstvenoj privrednoj strukturi. Uspešni i bezbedni sistemi ne funkcionišu na bazi stihijskih tržišnih kretanja i pasivne administracije. Naš komandni lanac upravljanja mora biti centralizovan, a razvoj miksa strogo kontrolisan kroz jasne državne kvote, tehnološke prioritete i obavezujuću preliminarnu državnu verifikaciju svakog novog projekta. Samo sa energetskom politikom koja je duboko suverena i verna sopstvenoj inženjerskoj fizici, Srbija može obezbediti dugoročnu nacionalnu bezbednost i održiv privredni razvoj.

Čitaj Još »

Sa pametnim brojilima u sigurniju budućnost

EB 24. septembar 2026.

Distributerima ugradnja pametnih brojila donosi smanjenje gubitaka i digitalizaciju mreže, dok korisnicima obezbeđuje bolju kontrolu potrošnje i energetsku efikasnost, što su veliki benefiti za sve učesnike u energetskom lancu, zaključak je učesnika konferencije „Šta pametna brojila znače za automatizaciju i digitalizaciju elektrodistributivnog sistema”.

Čitaj Još »

Kako to rade veliki (2): Anatomija proizvodnog miksa po državama SAD i Evrope

Mr Nenad Šijaković 14. septembar 2026.

Elektroenergetski proizvodni miks jedne suverene nacije u Evropi, ili savezne države u SAD, nikada nije, niti sme biti, spisak lepih političkih želja i administrativnih dekreta donetih u sterilnim kancelarijama centralizovane birokratije. On je, u svojoj inženjerskoj suštini, direktna i neumoljiva funkcija dva ključna parametra: geografske raspoloživosti resursa i makroekonomske arhitekture privrede uz geopolitički mudro postavljen temelj.

Čitaj Još »

Kako to rade veliki (1): Trijumf geografsko-resursnog pragmatizma i suverenizma nad ideološkim uniformizmom

Mr Nenad Šijaković 30. avgust 2026.

Ovo je prvi u nizu tekstova u serijalu Kako to rade veliki, u kojem ću pokušati da, kroz analizu razlićitih regulatorno, tehno-ekonomskih pristupa planiranju i realizaciji nacionalnog proizvodnog miksa i uopšte pristupa sistemskoj elektroenergetici, ukažem na dobre i loše strane istih, kao i na smer kojem bi trebalo da teži evropski, ujedno i srpski elektroenergetski sistem. Uzeli smo po jedno dobro rešenje iz primera SAD i EU i na kraju došli do po Evropu i svaku državu u Evropi, najboljeg mogućeg odgovora na kako i kuda dalje u budućnosti.

Čitaj Još »

Ideologija protiv zakona fizike: šta je ostalo od evropske zelene tranzicije

Miloš Zdravković 25. avgust 2026.

Evropa danas gotovo polovinu električne energije dobija iz obnovljivih izvora. Ipak, 2025. godine povećana je i proizvodnja iz fosilnih goriva. Francuska stabilnost i dalje počiva na nuklearnoj energiji, Poljska pretežno na fosilnim gorivima, Austrija na hidroenergiji, Danska na vetru. Posle godina velikih obećanja, račun je prilično jasan: nema jedne tehnologije koja sama može da nosi elektroenergetski sistem. Zelena tranzicija nije ukinula zakone fizike. Samo nas je, prilično skupo, podsetila da oni važe i kada ih politički dokumenti zanemare.

Čitaj Još »

Klima sme da koleba – inženjerija ne: EES za sva vremena

Mr Nenad Šijaković 17. avgust 2026.

Za inženjere iz oblasti energetske bezbednosti, u koje se ubrajam, ključno pitanje nije šta je uzrok pojave ekstremnih vremenskih uslova, već da li ćemo ih sačekati spremni, ili ne. Da li ćemo sistem održati bez obzira na njih, ili ne. Za inženjersku misao prilikom planiranja sistema uzroci su, zapravo, delimično i irelevantni – ono što je ključno jesu moguće posledice. Odnosno, priprema sistema kroz adekvatan planerski proces, da iste preživi sa minimalnom štetom po opremu i sigurnost snabdevanja domaćih potrošača.

Čitaj Još »

Država Srbija ima mogućnost za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara

Branislav Jorgić 30. jun 2026.

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava član 8, država Srbija je, takođe, imala pravo, a to parvo ima i danas, da uputi takozvanu dobrovoljnu ponudu za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara. To znači od Gaspromnjefta i od manjinskoih akcionara. Da je to učinjeno onda bi imali jasan i zvaničan odgovor Gasproma – da li hoće da proda akcije ili ne. Takođe, verujem da bi značajan broj malih akcionara (njih pet do 8%) bio spreman da proda akcije NIS-a državi po prihvatljivoj ceni. Na taj način država bi i bez ustupaka MOL-a od 5% akcija mogla da dođe do 35, a možda i do 40% vlasništva u NIS-u.

Čitaj Još »