Prvobitno objavljeno od strane Saveta Evropske unije pored klimatske neutralnosti i postizanja negativnih emisija nakon 2050. godine, evropski zakon o klimi postavlja i obavezujući klimatski cilj Unije za smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. u poređenju sa 1990. godinom.
Predstavljajući plan puta ka klimatskoj neutralnosti – nultu emisiju CO2 do 2050. godine BASF, najveća hemijska kompanija na svetu, navodi da će uložiti do milijardu evra do 2025. godine, kako bi dostigao svoj novi klimatski cilj i još dve milijarde evra kako bi ulaganja do 2030. godine dostigla tri milijarde evra. BASF očekuje da će ovaj prelazak na klimatski neutralne proizvodne procese dovesti do naglog povećanja potreba za strujom.
Energetske kompanije treba da se pripreme za postizanje novog klimatskog cilja. Sada kada je EU povećala svoj cilj smanjenja emisija gasova sa efektom staklene baste do 2030. sa 40% na 55%, postavljaju se pitanja o tome kako kompanije, operatori prenosnih sistema da izvrše neophodne promene za transformaciju energetskog sistema. Odgovor na to pitanje neće biti poznat dok Evropska komisija ne predloži svoj klimatski zakon, koji se očekuje u junu sledeće godine.
Evropski lideri diskutovali su celu noć pre nego što su definisali klimatske ciljeve bloka – cilj Evropske unije je da se do 2030. smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55% u odnosu na 1990. godinu. Siromašne članice će moći da odaberu najprikladnije tehnologije za zajedničko postizanje klimatskog cilja, uključujući i prelazne tehnologije poput gasa.
