BASF – nulta emisija CO2 do 2050.

Predstavljajući plan puta ka klimatskoj neutralnosti - nultu emisiju CO2 do 2050. godine BASF, najveća hemijska kompanija na svetu, navodi da će uložiti do milijardu evra do 2025. godine, kako bi dostigao svoj novi klimatski cilj i još dve milijarde evra kako bi ulaganja do 2030. godine dostigla tri milijarde evra. BASF očekuje da će ovaj prelazak na klimatski neutralne proizvodne procese dovesti do naglog povećanja potreba za strujom.

BASF, najveća hemijska kompanija na svetu sebi postavlja još ambicioznije ciljeve na putu ka klimatskoj neutralnosti i želi da postigne nultu emisiju do 2050. godine. Na osnovu najnovijeg napretka u razvoju smanjene emisije i tehnologija bez CO2, kompanija, takođe, znatno pomera svoje ciljeve da do sredine 2030. godine još više umanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: BASF sada želi da smanji emisiju za 25 procenata u odnosu na 2018. godinu – i da to postigne uprkos planiranom razvoju i izgradnji velikog postrojenja u okviru Verbunda na jugu Kine. Ne uzimajući u obzir uticaje ovog planiranog proširenja poslovanja, to znači da bi se u okviru trenutnog poslovanja emisija CO2 prepolovila do kraja ove decenije. Sve u svemu, BASF planira da uloži do milijardu evra do 2025. godine, kako bi dostigao svoj novi klimatski cilj i još dve milijarde evra, kako bi ulaganja do 2030. godine dostigla tri milijarde evra.

U 2018. godini, emisija BASF Grupe na globalnom nivou je porasla na 21,9 metričkih tona CO2 ekvivalenata. U 1990. godini ova cifra je bila duplo veća. Novi ciljevi za 2030. godinu predstavljaju umanjenje od gotovo 60 procenata u odnosu na 1990. godinu, što premašuje ciljeve Evropske Unije od 55 procenata umanjenja.

„Novi klimatski ciljevi jasno ističu našu odlučnost i posvećenost BASF kompanije u sprovođenju Pariskog klimatskog sporazuma. Klimatske promene najveći su izazov 21. veka. Samim tim mi moramo prilagoditi procese proizvodnje i naš proizvodni asortiman. Sada moramo da ubrzamo tu transformaciju. Moramo se usredsrediti na početne korake ovog našeg putovanja, a ne na krajnje. Iz tog razloga BASF sve više uključuje obnovljive energetske izvore. Ubrzaćemo i razvoj i upotrebu novih proizvodnih procesa koji ne stvaraju CO2 u proizvodnji hemikalija. Transparentnošću i ponudom ka sistematskom i postepenom smanjenju ugljeničnog otiska proizvoda kompanije BASF kroz kompletan vrednosni lanac mi pomažemo i našim kupcima u svim granama industrije da smanje ugljenični otisak svojih proizvoda“, rekao je dr Martin Brudermiler, direktor Izvršnog odbora kompanije BASF SE.

BASF zamenjuje fosilna goriva novim tehnologijama

Samu srž dugoročnih izmena poslovanja ka postizanju nulte emisije CO2 do 2050. godine predstavljaju nove tehnologije, koje će fosilna goriva, poput prirodnih gasova, zameniti električnom energijom iz obnovljivih izvora. Većina ovih tehnologija još je u začetku, a projekti kompanije BASF, u saradnji sa partnerima, trenutno se nalaze u pilot fazi. Šira upotreba ovih tehnologija biće u potpunosti moguća posle 2030. godine. Kako bi se ubrzalo izbegavanje emisije CO2 pre navedenog datuma, BASF nastavlja da sistematski uvodi unapređene proizvodne procese u svoja postojeća postrojenja. Osim toga, BASF će nastaviti da se orijentiše ka obnovljivim izvorima, kako bi zadovoljio svoje potrebe za električnom energijom, a u ovoj nameri pomoći će ulaganja u izgradnju parkova vetrenjača.

Jedna od najvažnijih tehnologija koju BASF trenutno razvija su pogoni za parno krekovanje sa električnim zagrevanjem, pri čemu se proizvode osnovne hemikalije poput etilena, propilena i butadiena. Ove hemikalije su temelj za brojne lance vrednosti i najbitnije su u hemijskoj proizvodnji. Vodonik je još jedna od važnih sirovina za mnoge hemijske proizvodne procese. Kako bi se postigla proizvodnja vodonika bez emisije CO2 BASF paralelno razvija dva procesa: komercijalno dostupnu elekrtolizu vode i pirolizu metana, za koju je BASF razvio novu proizvodnu tehnologiju. Još jedna bitna stavka u povećanju energetske efikasnosti je upotreba pumpi na električno zagrevanje, koje od viška toplote proizvode paru bez CO2. Cilj kompanije BASF je da u saradnji sa Siemens Energy postepeno postavi ove tehnologije na industrijski nivo i višak toplote vrati u proizvodni proces u kompletnim postrojenjima.

BASF očekuje da će ovaj prelazak na klimatski neutralne proizvodne procese dovesti do naglog povećanja potreba za električnom energijom u svim većim postrojenjima grupe, uključujući i najveće proizvodno postrojenje u Ludvigshafenu tokom naredne decenije. Od 2035. godine očekuje se da će potražnja grupe za električnom energijom biti tri puta veća nego što je sada.

„Ovo će zahtevati ulaganja u razvoj i izgradnju novih postrojenja. Preduslov za transformacije u hemijskoj proizvodnji je pouzdana i dostupna velika količina obnovljive električne energije po konkurentnoj ceni. Ovo trenutno nije slučaj u Nemačkoj. Samim tim, kompanija BASF planira da učestvuje i ulaže u izgradnju postrojenja obnovljive energije, kako bi izašla u susret sopstvenim potrebama. Uslovi koji se tiču regulativnog okvira, takođe, su ključni ukoliko želimo da ovaj transformacioni poduhvat bude ekonomski izvodljiv“, dodao je Brudermiler.

BASF radi na mnogim inovativnim projektima

Osim planiranih ulaganja u obnovljive energije, BASF sprovodi mnoštvo specifičnih inovativnih projekata:

  • Zajedno sa kompanijama SABIC i Linde, BASF radi na realizaciji pilot peći za parno krekovanje sa električnim zagrevanjem, prve tog tipa na svetu. U poređenju sa klasičnim pećima, ova bi omogućila proizvodnju osnovnih hemikalija sa gotovo nultom emisijom CO2. Ukoliko se obezbede sredstva, startap projekat ovog pilot postrojenja može se očekivati već početkom 2023. godine.
  • BASF razvija tehnologiju pirolize metana za proizvodnju vodonika od prirodnog gasa bez emisije CO2. U poređenju sa drugim procesima u proizvodnji vodonika bez emisije, za pirolizu metana potrebna je tek petina električne energije. Pilot reaktor je postavljen u Ludvigshafenu i već je u startap projektu. Finansiranje ovog projekta obezbedilo je Savezno Ministarstvo za Obrazovanje i Istraživanje u Nemačkoj.
  • U saradnji sa Simens Energijom, BASF trenutno istražuje mogućnosti za izgradnju PEM (membrane za razmenu protona) sistema elektrolize vode kapaciteta 50 MW za proizvodnju vodonika iz vode i struje bez emisije CO2. Sistem bi bio deo postrojenja u Ludvigshafenu. Ovakav vodonik bez emisije CO2 bi primarno bio korišćen kao sirovina u Verbundu, ali bi u ograničenom opsegu bio korišćen i kao podrška lansiranju mobilnog tržišta u Rajna-Nekar metropolitskoj regiji.
  • U postrojenju Antverp BASF planira ulaganja u jedan od najvećih projekata za zadržavanje i skladištenje ugljenika (CCS) ispod Severnog mora. Zajedno sa partnerima iz Antwerp@C konzorcijuma, to bi pružilo šansu da se izbegne više od milion metričkih tona emisije CO2 godišnje – prilikom proizvodnje osnovnih hemikalija. Finalna investiciona odluka zakazana je za 2022. godinu.

I konkurentnost mora biti održiva

BASF je sebi postavio ambiciozan cilj po pitanju klimatske neutralnosti do 2050. godine jer je kompanija uverena u dugoročnu stratešku neophodnost, kao i tehničke mogućnosti. Međutim, većina novih tehnologija još uvek nisu konkurentne u poređenju sa današnjim uslovnim okvirima. Budući da je priličan kapitalni poduhvat zameniti postojeće visoko efikasne proizvodne procese novim postrojenjima, BASF pokušava da obezbedi finansiranje od strane Evropskih i nacionalnih programa poput IPCEI (Značajnog projekta od zajedničkog evropskog interesa).

„Uvereni smo da će na kraju krajeva svi koji su u projekte uključeni međusobno sarađivati kako bi ovakvu transformaciju, koja se javlja jednom u sto godina učinili ekonomski uspešnom. Ovo, takođe, podrazumeva da kupci prihvate veće cene za proizvode bez CO2 emisije kroz lanac vrednosti, kako bi se pokrili uvećani troškovi poslovanja i dodatna ulaganja. Da bi se ovo postiglo, neophodan nam je novi vid saradnje između industrije i nadležnih, koji vodi ka pozitivnim i regulativama orijentisanim na očuvanje naše internacionalne konkurentnosti“, istakao je Brudermiler.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.