Analitički pregled poslovanja Petrola u prvih devet meseci 2022. godine pokazao je da su operativne marže niske, s obzirom da se radi o trgovini na konkurentnom tržištu. Efekat mere ograničenja marže na gorivo bio je vrlo nepovoljan za Petrol Grupu i poslovanje u takvim uslovima ne može da bude dugoročno održivo, zaključuje analitičar Mario Kurtović.
U Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, najveći udeo od prodajne cene goriva uzima država. Cena goriva se formira na međunarodnim tržištima, a pošto je zbog rata u Ukrajini došlo do njenog naglog skoka, vlasti u pomenutim zemljama su različitim mehanizmima pokušale da spreče dalji rast cene koju plaćaju građani – odricanjem prihoda koji završavaju u državnom budžetu.
Hrvatska vlada zamrzla cene goriva, osim na pumpama na auto-putu. Dok stručnjaci smatraju da je Hrvatska izabrala optimalan model, kada je reč o formuli kojom se računa cena goriva, mali distributeri derivata poručuju da im se gubici gomilaju zbog limitiranih marži, odnosno, cena i prete da će zatvoriti svoje pumpe – što je oko 20 odsto maloprodajnih objekata.
Rafinerijske marže u Kini su pale sa aprilske vrednosti od 1,65 dolara po barelu na samo 0,03 dolara po barelu sredinom maja. Peking je pooštrio kontrolu nad kvotama za uvoz sirove nafte – ispituje uvoz državnih naftnih kompanija i preprodaju malim rafinerijama, a sve je deo vladinih napora da smanji proizvodnju goriva usred viška zaliha.
Prema analizi Banke Slovenije, posledice slobodnog formiranja cena naftnih derivata na tržištu zavise od reakcije kupaca na razlike u cenama, tržišne strukture i podsticaja za nove učesnike. Marža trgovaca iz susednih zemalja ove godine iznosila je u proseku 14,7 centi po litru, što je gotovo 69 odsto više nego u Sloveniji. U poređenju sa prosečnom maržom zemalja evrozone, jaz je bio još izraženiji.
