Pumpe u Velikoj Britaniji presušile zbog nestašice vozača

Zamrzavanje cena – formula koja funkcioniše

Hrvatska vlada zamrzla cene goriva, osim na pumpama na auto-putu. Dok stručnjaci smatraju da je Hrvatska izabrala optimalan model, kada je reč o formuli kojom se računa cena goriva, mali distributeri derivata poručuju da im se gubici gomilaju zbog limitiranih marži, odnosno, cena i prete da će zatvoriti svoje pumpe – što je oko 20 odsto maloprodajnih objekata.

Hrvatska Vlada je juče odlučila da zamrzne najviše maloprodajne cene na benzinskim pumpama koje se ne nalaze na autocestama, pa su od ponoći skočile cene goriva na benzinskim stanicama na auto-putevima, piše SeeBiz.

Tako, litar evrodizel na auto-putevima od danas košta 14.57 kuna, a evrosuper 95 – 14.06 kuna. Litar evrodizela na benzinskim pumpama koje nisu na auto-putevima u narednih 14 dana i dalje će koštati 13.08 kuna, a benzina evrosuper – 95 13.50 kuna. Plavi dizel košta 9.45 kuna po litri.

Nakon donošenja ove odluke, premijer Andrej Plenković je, u obraćanju medijima, rekao da će nove cene, koje se primenjuju od danas, važiti dve sedmice.

Uredba se, kako je dodao, ne odnosi na premium goriva.

Ublažavanje udara na standard građana

„Od početka ovog snažnijeg rasta cena reagovali smo već nekoliko puta. A, ukoliko bude potrebno, reagovaćemo i dalje. S obzirom na dosadašnje uštede, šaljemo jasnu poruku da radimo sve kako bi se ublažio udar na standard građana”, poručio je Plenković na vladinom Twitter nalogu.

„Da nije bilo svih vladinih mera, cena dizela bila bi 16,64 kune, benzin 15,95, plavi dizel 11,83″, rekao je Plenković i dodao da su „zahvaljujući svim dosadašnjim vladinim merama cene benzina niže za 2,45 kuna, dizela 3,56 kuna, a plavog dizela za 2,38 kuna po litru”.

Hrvatski premijer je precizirao da će u narednom periodu jedino rasti cene evrosupera 95 i evrodizela na auto-putevima.

„Time smo očuvali standard velikog broja naših sugrađana. Ovakva mera doprinosi zaštiti standarda naših građana i omogućava intenzivnu turističku sezonu”, rekao je Plenković.

Premijer Hrvatske je naglasio da Vlada ovim merama utiče na smanjenje inflacije.

„Vlada može da smanji poreze, ograniči dažbine, formira cene.. Ali, ne može sve. Ovo je trenutak da svi budemo odgovorni. Mere imaju za cilj da zaštitimo standard građana i da svi poslovni subjekti ostanu na nogama”, rekao je Plenković.

Direktor Agencije za ugljovodonike Marijan Krpan je, govoreći za Dnevnik Nove TV o tome kakve cene goriva mogu da se očekuju u narednom periodu i kakvo je stanje zaliha, rekao da, trenutno, poremećaja u snabdevanju i nestašice, objektivno – nema.

„Problem predstavljaju visoke cena goriva. Robe ima, ali je cena visoka”, dodao je energetski stručnjak.

Zašto je gorivo skupo?

Objašnjavajući zašto je gorivo tako skupo, ako znamo da je barel nekad bio znatno skuplji, sagovornik podseća da je barel sirove nafte 2008. koštao 147 dolara.

„Kurs dolara tada je bio 4,9, a danas je 7,1. Praktično, današnjih 125 dolara u kunama više je nego nekadašnjih 150. To treba imati na umu. Isto tako, ulaz u cenu po kojoj se računa konačna cena na pumpama je cena derivata na Mediteranu”, istakao je Krpan.

Podsećajući na situaciju u martu, kada je cena sirove nafte iznosila 120 dolara, a dizel i benzin su bili 1.100 dolara po toni“, stručnjak za ugljovodonike objašnjava: „Danas je cena barela 120 dolara. A benzin i dizel su 1400 dolara po toni. Ako znamo da tona ima nešto više od sedam barela, onda dolazimo do cifre da je barel dizela ili benzina gotovo 200 dolara. To je input u cenu. To je problem”, rekao je Krpan.

Optimalan model

Na pitanje da li je u Hrvatskoj cena viša nego u susednim zemljama, Krpan je odgovorio da je Slovenija imala mehanizam ograničavanja cena koji je rezultirao nezadovoljstvima, pa su se odlučili da idu na parcijalno snižavanje marži.

„Takođe, odlučili su se i na ovu igru s auto-putevima. Hrvatska je trenutno izabrala optimalan model, s obzirom da je pred nama turistička sezona”, rekao je direktor Agencije za ugljovodonike.

S jedne strane, kako je objasnio, to mora na neki način da se valorizuje, a – s druge strane, potrebno je zaštititi građane, s obzirom da je cena goriva ulaz koji kasnije generiše moguću inflaciju. Po meni je to dobro izbalansirano rešenje”, rekao je Krpan.

Mere se odnose na bazna goriva

Nove mere hrvatske Vlade izazvale su različite reakcije u javnosti. Posebno su zabrinuti mali distributeri.

„Osam meseci smo već limitirani maržama ili cenama. Nama je već sada neizdrživa situacija. Gomilaju nam se gubici. Hteli bismo sastanak s Vladom, da nas prime, da zajedno nađemo neki model, da Vladi bude dobro, kupcima, prevoznicima i nama, da svi podnesemo teret”, rekao je nedavno za Dnevnik Nove TV Tomislav Šestan iz Udruženja malih trgovaca naftom.

Šestan je podsetio da su im smanjene trgovačke marže, tako da im preostaje zarada od 30 lipa po litru goriva.

„Ovo je neizdrživo, ukoliko se nešto ne promeni. Znači, u Hrvatskoj je 150 malih pumpi, što je oko 20 odsto celog naftnog biznisa u državi. Svi ćemo zatvoriti. Ovako se više ne može raditi”, dodao je tada Šestan.

Komentarišući žalbe malih distributera da će propasti usled ovakvih mera, Marijan Krpan podseća da se mere Vlade odnose na bazna goriva, a ne na premium, niti na aditivirana goriva.

„Neću iznositi koliko njih košta aditiviranje goriva”, dodao je Krpan.

Kada je reč o formuli kojom se računa cena goriva, stručnjak za ugljovodonike kaže da je ne treba menjati.

„Mi smo deo Mediterana i mislim da je to jedna formula koja je i pre funkcionisala u praksi, a funkcioniše i sada“, zaključio je Krpan, a prenosi Dnevnik. hr.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

06. jul 2022