Emisije nastale korišćenjem zemljišta za uzgoj poljoprivrednih proizvoda, poput palminog ulja ili govedine, čine četvrtinu ukupne svetske emisije, navodi se u novom izveštaju. Bogate nacije prebacuju emisije nastale upotrebom zemljišta u države kao što su Brazil i Indonezija. Problem nastaje i kad se šume pretvaraju u površine za uzgoj useve za biogoriva.
Bajdenova administracija u petak je saopštila da je nastavila planove istraživanja i eksploatacije nafte i gasa na zemljištu u vlasništvu savezne vlade, što predstavlja kršenje predizbornog obećanja demokratskog predsednika.
Istraživači sa Državnog univerziteta u Vašingtonu su konstruisali nove sojeve zemljišne bakterije Azotobacter vinelandii koji fiksiraju azot, proizvode amonijak i prenose ga u useve. Ovako dobijen azot može da se koristi umesto konvencionalnih hemijskih đubriva, čime bi se smanjilo zagađenje.
Istraživači su procenili da su decenije sagorevanja olovnog benzina izazvale milione prevremenih smrti, enormno smanjenje nivoa inteligencije i mnoge druge društvene probleme. Vek olovnog benzina, koji je poboljšao efikasnost motora sa unutrašnjim sagorevanjem, odneo je milione života i do danas je ostavio toksično tlo u mnogim gradovima. Priča o olovnom benzinu pruža praktičan primer kako odluke industrije vođene profitom mogu izazvati ozbiljnu i dugoročnu štetu.
U Strategiji Evropske unije o zemljištu postavlja niz ambicioznih i neophodnih ciljeva za obnavljanje zemljišta EU. U njoj se navode planovi o pravljenju predloga Zakona o zdravlju zemljišta do 2023. godine, kako bi zemljište dobilo istu pravnu osnovu kao vazduh i voda. Zakonodavci EU su upozorili da ovaj rok mora da se ispoštuje.
Tokom prve faze projekta Čista Srbija – izgradnje i rekonstrukcije komunalne infrastrukture – biće izgrađeno 26 postrojenja za preradu otpadnih voda i približno 700 kilometara potpuno nove kanalizacione mreže u 14 opština i gradova. Plan je da tokom narednih pet godina komunalnu infrastrukturu dobije u više od 80 odsto lokalnih samouprava.
Plastični otpad, taložen decenijama, pretvara se u mikroplastiku i ulazi u sve pore naše planete. Od ljudskog krvotoka do creva insekata na Antarktiku, mikroplastika je pronađena svuda. Razumevanje kako se kreće kroz globalne sisteme od suštinske je važnosti za rešavanje problema, navodi se u novoj studiji.
Sa približavanjem samita UN o biodiverzitetu 2021. je proglašena super godinom za biodiverzitet. Kao deo svog doprinosa, Evropska komisija priprema zakonodavstvo za uvođenje pravne zaštite 30% kopna i mora u Evropi jer, poslednji izveštaj o stanju prirode, objavljen u oktobru 2020. godine, upozorava da je biodiverzitet u kritičnom padu – više od 60% vrsta ima status „slab“ ili „loš“, a najugroženije su ribe i vodozemci.
Ogroman ljudski otisak otisnut širom sveta 2020. godine veći je od uticaja svih ostalih živih bića na planeti, dok je masa same plastike veća od svih kopnenih životinja i morskih bića zajedno, procenjuje se u studiji.
