Plastična planeta – Mikroplastika je osvojila svet

Plastični otpad, taložen decenijama, pretvara se u mikroplastiku i ulazi u sve pore naše planete. Od ljudskog krvotoka do creva insekata na Antarktiku, mikroplastika je pronađena svuda. Razumevanje kako se kreće kroz globalne sisteme od suštinske je važnosti za rešavanje problema, navodi se u novoj studiji.

Prijavite se na nedeljni njuzleter portala Energija Balkana.

Veliki sistemi, poput okeanskih struja i vremenskih uslova, funkcionišu na zaista velikim razmerama. Ovo je, takođe, slučaj i kada se radi o našem plastičnom otpada, pokazano je u novom istraživanju koje je sprovela Janice Brahnei (Brahney) iz Odeljenja za proučavanja voda. Primera radi, plastična slamka koju ste odbacili 1980. godine nije nestala; usitnjena je na komade, previše male da bi se videli golim okom, koji kruže kroz atmosferu, infiltriraju se u tlo, okeane i vazduh. Mikroplastika je toliko široko rasprostranjena da utiče na to kako biljke rastu, nalazi se u vazduhu koji udišemo i deluje čak i na udaljene ekosistem. Može se pronaći i na mestima na kojima je ne bi očekivali, poput ljudskog krvotoka ili, na primer, u crevima insekata na Antarktiku.

Razumevanje kako se mikroplastika kreće kroz globalne sisteme je od suštinske važnosti za rešavanje problema, odnosno uklanjanje mikroplastike, rekla je Brahnei. Njeno novo istraživanje usredsređeno je na to kako ovi nevidljivi komadići plastike ulaze u atmosferu, koliko dugo se zadržavaju u istoj kao i gde u našem globalnom sistemu možemo očekivati da ćemo naći žarišta taloženja mikroplastike.

Plastika ulazi u atmosferu, ne direktno iz kanti za smeće ili deponija, kao što biste mogli očekivati, već od starog, bačenog otpada, koji je u velikim razmerama našao svoj put ka atmosferi. Putevi su veliki izvor atmosferske plastike, gde se gume vozila habaju proizvodeći sitne komade kao posledica jakih turbulencije u vozilu. Okeanski talasi su, takođe, puni nerastvorljivih plastičnih čestica, koje su nekada bile omoti za hranu, flašice soka i plastične kese. Ova „nasleđena plastika“ dolaze do gornjeg sloja vode, a talasi i vetar je odbacuju i šalju u vazduh.

Drugi važan izvor ponovne emisije plastike je prašina sa poljoprivrednih polja. Plastika se unosi u zemljište kada se koriste đubriva dobijena postupakom obrade otpada.Vetar, takođe, može biti važan faktor u blizini naseljenih mesta, jer unosi usitnjene plastične čestice u vazduh.

Jednom kad uđe u atmosferu, plastika bi mogla da ostane u vazduhu do 6,5 dana – dovoljno vremena da pređe kontinent, rekla je Natali Mahavald (Natalie Mahovald), koautor istraživanja. Najverovatnije mesto za odlaganje plastike iz atmosfere je preko (i u) Tihom okeanu i Sredozemnom moru, ali kontinenti, zapravo, dobijaju više plastike iz zagađenih okeana nego što im zapravo šalju. SAD, Evropa, Bliski Istok, Indija i Istočna Azija takođe su žarišta taloženja plastike sa kopna. Duž obala postaju sve istaknutiji okeanski izvori plastike u vazduhu, uključujući zapadnu obalu Amerike, Mediteran i južnu Australiju. Prašina i poljoprivredna plastika kao izvori plastike u vazduhu vidljiviji su u severnoj Africi i Evroaziji, dok mikroplastika proizvedena na putevima ima veliki uticaj u teško naseljenim regionima širom sveta.

Ova studija je važna, rekala je Brahnei, ali to je tek početak. Potrebno je mnogo više rada na ovom hitnom problemu, da bi se razumeo način na koji različita okruženja mogu da utiču na proces… vlažna klima nasuprot suvoj, planinski predeli nasuprot ravnicama. Svet nije usporio svoju proizvodnju ili upotrebu plastike, pa ova pitanja postaju sve važnija svake godine.

Pratite nas i na našim društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

LinkedIn

Izvor: Science Daily

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti