Gvožđe poskupelo – Kina prolongirala mere dekarbonizacije

Nakon što je Kina smanjila dinamiku smanjenja maksimalnih emisija ugljenika u procesu proizvodnje čelika u svojim velikim železarama ruda gvožđa je poskupela za više od 70% i dostigla iznos od 150 dolara po toni. Promena politike bi mogla da ugrozi ranije saopšteni cilj Kine, da dostigne vršne emisije do 2030. godine, smatra Li Šuo, analitičar Grinpisa za istočnu Aziju.

Kina je ponudila svojoj ogromnoj industriji čelika mogućnost da dodatnih pet godina emituje rastuće emisije ugljenika. To je dovelo do poskupljenja rude gvožđa. Investitori taj potez vide kao novi fokus i podsticaj ekonomskom razvoju.

Proizvodnja čelika čini oko 15% kineske emisije ugljenika. Vlada je u ponedeljak postavila 2030. godinu kao novi rok za vršne emisije za ovaj sector. Raniji cilj bio je 2025. godina. To dodatno ukazuje na to da Peking ponovo kalibriše svoju klimatsku strategiju u svetlu prošlogodišnjih skokova cena roba i da daje snažniji stimulans za pokretanje ekonomije koja je intenzivan proizvođač i emiter ugljeniku.

Saopštenje kineskih vlasti u ponedeljak objavljeno je na sajtu Ministarstva industrije i informacionih tehnologija. Potpisala su ga još dva moćna tela: Nacionalna komisija za razvoj i reforme i Ministarstvo ekologije i životne sredine.

Ovo saopštenje dovelo je do toga da su fjučersi na rudu gvožđa u Singapuru poskupeli za čak 3,8%, na 153 dolara po toni, što je najviši nivo od 31. avgusta prošle godine. Dalijanski fjučersi su porasli za 0,5% na 821 juan. Fjučersi čelične armature i toplo valjanih kotura su, takođe, poskupleli u Šangaju.

Kina odlaže dekarbonizaciju

„Ovo je veliko prilagođavanje rasporeda, koje daje više prostora sektoru čelika da na uredan način dostigne vršne emisije. Žurba da se ispune ciljevi za emisije ugljenika mogla bi dovesti do nepodnošljivih ekonomskih troškov”, rekao je Ksu Ksiangchun, analitičar istraživača Misteel.

Ovaj zaokret kineske politike je još jedan znak da Peking menja putanju svojih planova za dekarbonizaciju, kako bi osigurao da industrijske promene ne dovedu do štetne inflacije ili nestašice. Predsednik Si Đinping rekao je prošlog meseca da klimatski ciljevi ne bi trebalo da ugroze zalihe roba koje „obezbeđuju normalan život masa“.

Ruda gvožđa poskupela je više od 150 dolara po toni i zbog rastućih očekivanja u sektoru infrastructure, koja treba da ublaže kinesko ekonomsko usporavanje. Više građevinskih aktivnosti znači veću potražnju, pa time i proizvodnju čelika. Sve to dovodi do povećavanja potražnje za rudom gvožđa. Ali, istovremeno znači i emitovanje više gasova sa efektom staklene bašte.

Mere neophodno da bi se stabilizovala ekonomija

Ruda gvožđa – sirovina za proizvodnju čelika oporavila se za više od 70% u odnosu na novembarski pad zbog očekivanja stabilnijeg rasta u 2022- godini. Peking je već preduzeo niz mera — uključujući smanjenje kamatnih stopa i ubrzanje infrastrukturnih projekata, kako bi stabilizovao ekonomiju koja je ugrozio drastični pad tržišta nekretnina i izbijanje pandemije.

Promena politike bi mogla da ugrozi ranije saopšteni cilj Kine, da dostigne vršne emisije do 2030. godine, smatra Li Šuo, analitičar Grinpisa za istočnu Aziju.

Tradicionalni sektori, kao što je proizvodnja čelika će morati da dostignu vrhunac mnogo ranije, da bi se napravio prostor za sektore poput transporta, koji se još razvijaju, rekao je Šuo.

Izvor: Bloomberg

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.