Danas je hrvatski premijer Andrej Plenković predstavio jesenji vladin paket mera za zaštitu domaćinstava i privrede od rasta cena u ukupnom iznosu od 21 milijarde kuna. Paket sadrži mere zaštite od rasta cena energenata i hrane, kao i brojne subvencije i pomoći za građane, javni i privatni sektor.

Paket težak 21 milijardu

Ukupan paket mera po njegovim je rečima težak gotovo 21 milijardu kuna.

Plenković je istakao da je donet „snažan, pravedna i sveobuhvatan” program, kojim se osigurava standard građana, čuva funkciju javnih ustanova i zadržava visok rast privrede.

Program je po njegovim rečima pravedan jer je usmeren najviše one koje najviše pogađa rast cena i kojima je pomoć najpotrebnija.

„Redistrubuiramo ono što nam je na raspolaganju na pravedan način”, rekao je Plenković.

Ublažavanje rasta cena energije

Domaćinstva će, prema vladinom paketu, od 1.oktobra ove do 31. marta, za potrošnju do 2.500 kilovat-sati struje plaćati 59 evra po megavat.satu, a za potrošnju povrh toga prosečno 88 evra.

U kategoriju domaćinstava prebacuju se i vrtići, škole, fakulteti, domovi za penzionere, nevladine organizacije, verske zajednice, opštine, gradovi i drugi. Za njih se uvodi univerzalna usluga za domaćinstva s cenom od 62 evra po megavat-satu.

Kod preduzetnika, oni koji za pola godine potroše manje od 250.000 kilovat-sati plaćat će 0,52 kune po kilovat-satu, a iznad te potrošnje 1,76 evra.

Uvodi se i kategorija velikih potrošača, koji troše više od 2,5 gigavat-sati. Oni će plaćati 250 evra po MWh tokom idućih šest meseci.

Cene gasa do 1. aprila 2023. ograničene su za domaćinstva.

Kod toplotne energije, za 160.000 kupaca nepromenjena je jedinična cena za domaćinstva i preduzetnike u centralnim i zatvorenim sustavima, što znači da nema povećanja cena do 31. marta iduće godine.

Uvedene su i mere pomoći za one koji se greju na drva, ukupno vredna 1,1 milion kuna. Vlada će iduće nedelje ograničiti i cene gasa u bocama.

Ograničava se cena osnovnih prehrambenih proizvoda

Prema vladinoj odluci, najviša maloprodajna cena za jestivo suncokretovo ulje po litri ne sme biti veća od 15,99 kuna (2,12 evra), a marža trgovaca obračunata na neto fakturisanu cenu umanjena za sve rabate i vanfakturne popuste iznosi najviše pet posto.

Najviša maloprodajna cena trajnog (UHT) mleka s 2,8 posto mlečne masti po litri ne sme prelaziti cenu od 7,39 kuna (0,98 evra), uz najveću maržu od pet posto.

Beli kristalni šećer ne sme koštati više od 7,99 kuna (1,06 evra) po kilogramu, a marža se ograničava na najviše jedan posto.

Najviša maloprodajna cena za brašno tip T-550 glatko po kilogramu ne sme prelaziti 5,99 kuna (0,80 evra), a za tip T-400 oštro po kilogramu ne sme biti veća od 6,29 kuna (0,83 evra). Marža trgovaca za oba tipa brašna ograničava se na najviše pet posto.

Za svinjsku lopaticu bez kostiju najviša cena utvrđuje se u iznosu od 24,99 kuna (3,32 evra) po kilogramu, kao i za svinjski vrat s kostima, a za mešano mleveno meso 32,99 kuna (4,38 evra) po kilogramu. Marža trgovaca ograničena je na najviše jedan posto.

Celo pile ne sme se prodavati za više od 24,99 kuna (3,32 evra) po kilogramu, s maržom od najviše pet posto.

Povećanje neoporezivih primanja i isplata penzionerima

U sklopu Vladinog paketa za borbu protiv poskupljenja je i povećanje iznosa neoporezivih primanja propisanih Pravilnikom o porezu na dohodak. Tako se neoporezive prigodne nagrade s 3.000 povećavaju na 5.000,00 kn godišnje, a novčane nagrade za radne rezultate i drugi oblici dodatnog nagrađivanja radnika s 5.000,00 na 7.500,00 kn.

Dar detetu do 15. godina starosti povećava se sa 600 kn na hiljadu kn godišnje, kao i poklon u naturi.

Neoporezive novčane paušalne naknade za podmirivanje troškova prehrane radnika povećavaju se s 5.000 na 6.000 kn godišnje, a naknade za korištenje privatnog automobila u službene svrhe sa dve kuna po kilometru na tri kune.

Neoporezive otpremnine prilikom odlaska u penziju povećavaju se 8.000 na 10.000 kn.

Vlada je odlučila isplatiti i jednokratni novčani primitak korisnicima doplatka za djecu i to za jedno dijete 300; dvoje 500; troje 700; četvero 900 i petoro 1.100 kuna po korisniku. 130 tisuća korisnika.

Donesena je i odluka o isplati jednokratnog novčanog primanja korisnicima mirovine radi ublažavanja posljedica porasta cena. Onima s mirovinama do 1.850,00 kuna isplatit će se 1.200 kuna; od 1.850,01 do do 2.350 kuna 900 kuna; od 2.350,01 do 3.350,00 kuna 600 kuna i od od 3.350,01 do 4.360,00 kuna 400,00 kuna. 450 mln kuna iznos mere.

Pomoć od 250 kuna mjesečno isplatit će se za listopad, studeni i prosinac 2022. godine osobama prijavljenima u evidenciju nezaposlenih osoba Hrvatskog zavoda za zapošljavanje na dan 1. rujna ove godine.

Korisnicima prava na naknadu za ugroženog kupca energenata, naknada se s 400 povećava na 500 kuna. Isto povećanje naknade odnosi se i na udomitelje.

Studentima veće stipendije i neoporeziva primanja

Povećavaju se i sredstva za program Zaželi – program zapošljavanja žena, za 245 miliona kuna.

Studentima je vlada namijenila potpore kroz veće stipendije i potpore studentskim centrima, kako bi osigurala nepromijenjenu cenu od 6,50 kuna u studentskim centrima, a ide se i na povećanje studentskih neoporezivih primitak s 15 na 24 tisuće kuna za primitke u 2022. godini.

Podrška poljoprivrednicima i prevoznicima

Za poljoprivrednike je Vlada u paketu pripremila pomoć od 100 miliona kuna, a isti iznos predviđen je i za ribare.

Potporu od 1,47 kuna po litri dizela mogu očekivati prijevoznici, a za energetsku učinkovitost kuća i višestambenih zgrada, potpore su gotovo milijardu kuna.

Podsticaji solara i toplotnih pumpi

Podsticat će se i izgradnja solarnih elektrana, izgradnja toplotnih pumpi i sl, a ukida se i PDV na isporuku i izgradnju solarnih ploča. Osigurano je i 3,8 milijardi kuna za kredite i garancija za preduzetnik, kao i 3,1 milijarda kuna garancija za izvoznika.

Rezimirajući, premijer Plenković rekao je da će paket zaštititi građane, javni i vladin sektor kao i privredu omogućiti „mirnu predvidljivu jesen i zimu”.

Najavio je da će vlada predložiti uvođenje posebnog poreza na dobit onima koji u krizi ostvaruju značajnu dobit.

„To je načelo pravednosti. Nije vreme prekomerne dobiti. to nije moralno”, rekao je.

Neoporezivi iznos primanja za učenike i studente se diže s 15.000 na 24.000 kuna. Vrednost te mere je 246 miliona kuna. Povećavaju se i neoporeziva primanja u firmama.

Objavljen je i iznos jednokratnih dodataka za penzionere

Oni s penzijama manjima od 1.850 kuna dobiće 1.200 kuna. Oni s 1.850 do 2.350 dobit će 900 kuna, oni do 3.350 kuna dobiće 600, a penzioneri s pen5zijama do 4.360 kuna po 400 kuna dodatka.

Od 1. januara najniže penzije biće povećane tri posto.

Ograničavaju se i cene osnovnih namirnica, koje će pojeftiniti za 20 do 33 posto u odnosu na dosadašnje cene.

Ovo su maksimalne cene za sledeće proizvode

Jestivo suncokretovo ulje moći će koštati 15,99 kuna, mleko 7,39 kuna, glatko brašno 5,99 kuna, oštro brašno 6,29 kuna, šećer 7,99 kuna, celo pile 24,99 kune po kilogramu, svinjski vrat s kosti 24,99 kuna, svinjska lopatica bez kosti 24,99 kuna, mešano mleveno meso 32,99 kuna.

Cena gasa zamrznuta

Što se tiče gasa, za 160.000 kupaca cena se u vreme sezone grejanja neće menjati. To je 1,47 milijardi kuna teška mera. Dogovoreno je povećanje proizvodnje ogrevnog drveta s milion na 1,1 miliona kubika, s dodatnim popustom. Kod peleta će PDV biti snižen napet posto.

Ograničava se i marže na prodaju ukapljenog naftnog gasa u bocama (propan-butan).

„Dugoročni cilj je podsticanje zelene tranzicije i energetski efikasna privreda”, dodao je Plenković.

Plenković kaže i da je cena struje još 1. aprila trebala rasti 700 posto, a rasla je nula posto zahvaljujući merama Vlade.

Prvi deo paketa

„Ublažavanje rasta cena energije je prvi deo paketa, pre svega električne. Kod domaćinstva idemo na ograničenje cene električne energije. Plaćaće se 59 evra za MWh za polugodišnju potrošnju do 2.500 kWh od 1. oktobra do 31. marta. Ono što potroše preko toga će plaćati po prosečno cijeni od 88 € za MWh. Vrednost mere je 3,108 milijardi kuna ili 412 miliona evra”, rekao je Plenković.

Dodaje da su napravili rekategorizaciju kod električne energije.

„Smatramo da u ovakvim okolnostima niz subjekata ne možemo tretirati kao privredu – od vrtića i škola do zdravstvenih ustanova, udruženja, domova za stare, verske zajednice, gradske i državne institucije, komunalna poduzeća. Vrednost te mere je milijardu kuna ili 132,7 miliona evra”, dodao je.

Ograničavaju se i cene električne energije za preduzetnike

„Ovo je paket koji je Vlada pripremala s ciljem zaštite naših građana, naše privrede, institucija i funkcionisanja društva. Ponovo idemo za jednom snažnom intervencijom. Nalazimo se u vremenu velikih globalnih poremećaja. Glavni je ruska agresija na Ukrajinu, koja je trajno narušila odnose Zapada i Rusije. Tu su i sve izraženije klimatske promene, rekordne suše i razorne poplave. Sve to doprinosti poskupljenju hrane i energije”, rekao je na početku sednice Plenković, pokazujući grafikone sa poređenjem cena barela nafte, struje, gasa i uglja pre dve godine i danas.

Nafta je skočila s 47 na 93 dolara po barelu, gas sa 12 na 216 evra po MWh, struja s 45 na 534 evra po MWh.

„To je neviđen izmenjeni kontekst sveta u kojem živimo”, rekao je i potom nastavio s merama koje je Vlada donela.

Izvor: Novi list