Filip Matijas je mesecima pokušavao da ubedi svog oca da instalira solarne panele na krov njihove kompanije u istočnoj nemačkoj državi Tiringiji, sa ciljem da smanji troškove električne energije i emisije ugljenika u fabrici metalnih proizvoda.

U početku skeptičan prema investiciji od 2,3 miliona evra što je značajna suma za njihovu kompaniju srednje veličine, njegov otac je izračunao brojke i odlučio da skoro udvostruči kapacitet projekta, odlučivši se da instalira fotonaponske module koji bi mogli da napajaju oko 900 domaćinstava pored fabrike.

„Proizvođač za PV sisteme daje garanciju od 20 godina. To znači da je ovo izuzetno unosna investicija“, rekao je Matijas za Rojters.

Od rata u Ukrajini i prekida izvoza fosilnih goriva iz Rusije u Nemačku, Berlin je uveo zakone za ubrzanje širenja solarne energije, što je deo njegovog plana da 80% energije u zemlji pokrije iz obnovljivih izvora do 2030. godine.

Podstaknute fid-in tarifom koja obezbeđuje zagarantovanu cenu proizvođačima obnovljive energije koji prodaju svoju energiju, kao i smanjenim troškovima solarnih panela, nemačke kompanije se sve više okreću solarnoj energiji kako bi zaobišle visoke troškove energije, piše Rojters.

Iako Nemačka ima najveći evropski kapacitet za proizvodnju solarnih i vetroelektrana, njena mala i srednja preduzeća tek treba da imaju koristi od nižih cena električne energije zbog visokih naknada za mrežu i poreza koje moraju da plate. Generišući sopstvenu solarnu energiju, izbegavaju te naknade i poreze.

Kompanije su 2023. godine potrošile oko 69 odsto električne energije u Nemačkoj, pokazuju podaci udruženja komunalnih preduzeća BDEW.

„Pošto cene električne energije u Nemačkoj ne pokazuju znake pada kao što se ranije očekivalo, kompanije sve više prepoznaju ekonomsku održivost postavljanja solarnih panela“, rekla je Mari-Teres Husken, stručnjak za energetiku iz udruženja BVMW za mala i srednja preduzeća.

Korporacije vide budućnost u solarnoj energiji

Novoinstalirani fotonaponski kapaciteti na poslovnim krovovima porasli su za 81% u odnosu na prethodnu godinu u prva četiri meseca ove godine, nadmašivši rast od 1% u stambenom sektoru, pokazuju podaci udruženja za solarnu energiju BSW.

Anketa koju je sprovela u maju organizacija IouGov pokazala je da više od polovine nemačkih kompanija sa odgovarajućim krovovima planira da instalira solarne sisteme u naredne tri godine. BVMW predviđa da će skoro sve proizvodne kompanije u Nemačkoj koristiti solarnu energiju do 2030. godine.

Kao odgovor na rastuću potražnju, najveći nemački proizvođač solarne energije za stanovanje, Enpal, rekao je u aprilu da se širi u komercijalni sektor.

„Potražnja nije bila tako trenutna… ali rast će biti veoma održiv“, rekao je Melkior Šulce Brok, izvršni direktor komercijalnog i industrijskog solarnog startupa Enviria.

Aprilska studija Instituta za primenjenu ekologiju iz Frajburga pokazala je da postoji potencijal za instaliranje do 287 GW solarnog kapaciteta, što je više nego dovoljno da se ispuni cilj Berlina za 2030. od 215 GW, duž nemačkih puteva, železnica, parkinga, i industrijske oblasti. Ovo bi moglo značajno da smanji oslanjanje na poljoprivredno zemljište gde izdavanje dozvola i saglasnosti za planiranje mogu da potraju i do decenije.

Pad cena solarnih panela na globalnom nivou od prošle godine podstakao je kompanije da prihvate solarnu energiju.

„Tržište je preplavljeno jeftinim ali dobrim panelima iz Kine. To znači da je sistem koji sada gradimo oko 20 odsto jeftiniji nego pre godinu dana“, rekao je Matijas.

Podsticanje potražnje za solarnim panelima

Očekuje se da će nemački zakonodavni paket koji je usvojen u aprilu olakšati regulaciju i povećati subvencije za velike krovne sisteme, a da će dodatno podstaći potražnju i reforma poreskih investicija na čekanju za fondove za nekretnine koji koriste krovne solarne panele.

Državne subvencije za velike krovne fotonaponske projekte, uvedene 2021. i koje se biraju putem tendera, takođe su podstakle trend.

Na poslednjem tenderu za subvencionisane projekte u februaru, broj ponuda je povećan za 107 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazali su podaci Federalne agencije za mreže.

Fid-in tarifa od 9,3 evrocenta po KWh, viša od otkupne cene električne energije, čini da je trenutno jeftinije za kompaniju da proda buduću proizvedenu električnu energiju u mrežu i da je otkupi, rekao je Filip Matijas.

Nemačko ministarstvo ekonomije odbilo je da komentariše strategije trgovanja električnom energijom kompanija.

„Postoji velika korelacija između fid-in tarifa i izgradnje solarnih PV krovnih projekata“, rekao je za Rojters Hugo Villink, izvršni direktor kompanije za razvoj solarnih krovova Sunrock.

Sunrock, kompanija  koja je u maju dobila porudžbinu od Mercedes-Benza za izgradnju solarnog projekta od 23 MW na krovovima fabrike automobila, vidi Nemačku kao svoje primarno tržište za narednu godinu.