Institut za makroekonomiju i ekonomska istraživanja, koji je blizak sindikatima, pretpostavlja da će povećane cene energenata 2023. Nemačku opteretiti za oko 200 milijardi evra – to je novac koji preduzeća i potrošači ne mogu da potroše na druge stvari ili investicije. Paket od 65 milijardi evra apsorbovaće bar deo ovog nedostatka potražnje i tako podržati privredu.
Predsednica krovnog udruženja nemačkih sindikata (DGB) Jasmin Fahimi, pohvalila je paket Vlade: „Sve u svemu, katalog mera je pogodan za primetno smanjenje opterećenja ljudi i kompanija“.
S druge strane, šef Verdija Frenk Verneke opisao je paket pomoći kao „samo pola koraka“. Posebno je neophodna efekasna kočnica cena električne energije i gasa. Takođe kaže da u ovom paketu nema direktnih plaćanja za ljude sa srednjim i niskim primanjima.
Iznos paketa pomoći u Nemačkoj loše raspoređen
„Ispravne mere, ali su generalno razočaravajuće sa stanovišta nemačkih poslodavaca“, rekao je predsednik udruženja nemačkih poslodavca Rajner Dulger. Ispravno je da savezna vlada apsorbuje socijalne teškoće. Međutim, jedan od glavnih uzroka inflacije – energetska politika – se ne rešava dosledno. „Širenje socijalne države ne može biti odgovor na rast cena energenata na svetskom tržištu“. Neophodno je što sveobuhvatnije proširiti snabdevanje električnom energijom, što uključuje i iskrenu raspravu o produženju rada nuklearki.
Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, kaže da je obećanih 65 milijardi evra dobar iznos, ali će veći deo dobili oni koji dobro zarađuju. Na primer od deset milijardi evra olakšica u vidu promena poreskih stopa 70 posto će dobiti oni čije plate spadaju gornjih 30 posto. „Previše je zaboravljenih grupa u paketu pomoći„. On kritikuje i odlaganje prilagođavanja cene CO2. To je „katastrofalan signal za zaštitu klime“.
Predsednik instituta ifo Klemens Fuest rekao je da paket ima dobrih i loših strana. Vlada se očigledno trudi, međutim „olakšice za cene struje pogoduju i domaćinstvima sa većim primanjima, a za oslobađanje bonusa poslodavaca od poreza i dažbina je rekao da država treba da prepusti određivanje plata partnerima u kolektivnom pregovaranju.
Socijalna udruženja: kritika i pohvale
Krovno socijalno udruženje Paritetišen volfartsverband: Generalni direktor Ulrih Šnajder, žali se na stalni društveni disbalans. Povećanje socijalne pomoći (ubuduće novac za građane) „nije čak ni kompenzacija inflacije, pa stoga uopšte nije prihvatljivo“.
„Društvene posledice politički izazvane nestašice gasa su primetno ublažene“, saopštio Nemački katolički Karitas u Berlinu. Sada je vreme za solidarnost. Međutim, Caritas će pomno pratiti ograničenje cene struje za osnovne potrebe. „Kako bi ovo trebalo da uspe, još uvek nije ubedljivo pokazano“, rekla je predsednica Karitasa Eva Marija Velskop-Defa.
Predsednik nemačke evangelističke Dijakonie Ulrih Lili je posebno pozdravio činjenicu da će ovoga puta i penzioneri i studenti dobiti jednokratne isplate i da će buduća socjalna pomoć biti veća od sadašnje, ali dodaje: „Ne možemo da čekamo do 1. januara za prve olakšice za ljude koji primaju socijalnu pomoć„
Opozicija: paket je „razočaravajući“
Jens Špan, šef poslaničkog kluba demohrišćana i bivši ministar zdravstva rekao je: „Ovo je više program rada za Vladu nego paket hitne pomoći za građane“. Za mnoge važne tačke ne postoji ništa konkretno osim naslova.
„Planovi neće sprečiti lavinu osiromašenja koja bi se mogla da se desi u Nemačkoj ove zime“, kaže vođa poslaničke grupe stranke Levice Ditmar Barč. Levica će organizovati „vrelu jesen protiv društvene hladnoće”, reako je on.
„Umesto državne preraspodele i planiranih ekonomskih intervencija, potrebno je ciljano oslobađanje od poreza na potrošnju hrane i energije i ukidanje poreza na CO2″, kaže šef stranke AfD Tino Hrupala. AfD je već pozvala na demonstracije na jesen.
Izvor: DW
