Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru prošle godine izjavio da će se Evropljani smrzavati ako Zapad ograniči cene ruskih energenata, što je deo sankcija protiv Rusije. U tom trenutku je delovalo da ruske ucene fosilnim gorivima imaju učinka.

Veleprodajne cene gasa su tada bile 200 eura po megavat satu, što je bilo 10 puta više u odnosu na veći period 2021. Napravljeni su planovi za smanjenje potrošnje gasa i omogućeno je se da se zalihe gasa mogu distribuirati do država koje imaju najveće nestašice. Prekidi u distribuciji gasa u Evropskoj uniji su se činili kao realna mogućnost.

Putinova strategija da zagorča život stanovnicima Starog kontinenta tako što će im uskratiti gas, prisiljavajući da prestanu da podržavaju Ukrajinu, činila se delotvornom. No, perspektiva za Evropu na početku ove godine je pozitivnija nego što je većina očekivala. Putinova strategija sada deluje samoporažavajuće.

Cena gasa je ispod 65 eura po megavat satu, što je i dalje visoka cena u poređenju sa cenama u prethodnih deset godina, ali je niža od cena koje su prošle godine znatno rasle. Prema oceni lista Politico, to je posledica blage zime i uspešnog prelaska sa ruskog gasa na tečni prirodni gas (LNG) koji Evropa uvozi iz prijateljskih država.

Povećanje zaliha

Evropske zemlje su sredinom i krajem prošle godine povećale zalihe LNG-a. Prema Institutu za energetske studije Oksford, pre dve godine zalihe iznosile 83 milijarde kubnih metara LNG-a, a godinu dana kasnije 141 milijardu kubnih metara. Time su nadomeštene tri četvrtine, odnosno 80 milijardi kubnih metara ruskog gasa.

Širom Starog kontinenta se pravi infrastruktura za uvoz LNG-a, što je slučaj i u Nemačkoj u kojoj će do kraja ove godine u funkciji biti šest plutajućih LNG terminala. Većina LNG-a se uvozi iz Sjedinjenih Američkih Država i trenutno se nalazi u evropskoj mreži podzemnih skladišta. Blaga zima je doprinela tome da popunjenost skladišta bude 82 posto, što je bio slučaj i kada je Putin pretio smrzavanjem.

Kako piše Politico, Rusija u međuvremenu počinje da oseća Zapadne sankcije. Prema analizi helsinškog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), zabrana uvoza ruske nafte u EU i odluka država G7 da ograniče cenu ruske nafte do 60 dolara su doprineli da Rusija dnevno gubi 160 miliona eura.

Uprkos sankcijama, Rusija je prošle godine od izvoza nafte i gasa imala prihod 155 milijardi evra, što je 30 posto više u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, padom globalnih cena nafte i gasa, izvesno je da će ove godine ti prihodi biti niži za 23 posto.

„Previše je smelo zaključiti da je Evropa već pobedila“

Profesor na oksfordskom Nju Koledžu i bivši savetnik za energetiku u Evropskoj komisiji Dieter Helm, smatra da je previše smelo zaključiti da je Evropa već pobedila u energetskom ratu. Napomenuo je da zima još traje i da se mnoge stvari mogu promeniti. No, saglasan je da Evropa puno bolje prolazi nego što se to očekivalo.

Mišljenja je da su Rusi imali samo jedno oružje u energetskom ratu i da Evropljani imaju, kako je rekao, raznolikiji arsenal. To se odnosi na alternativne izvore energije i uvoz energenata iz drugih zemalja. Prema njegovim rečima, to nije razlog za samozadovoljstvo.

Evropski čelnici mesecima upozoravaju da bi sledeća zima mogla biti opasnija od ove, i to sa ograničenim tržištem LNG-a i otvaranjem Kine nakon dugog zaključavanja zbog pandemije koronavirusa. Najmnogoljudnija država na svetu bi sledeće zime mogla biti mnogo konkurentnija u potražnji LNG-a.

Plaćanje visoke cene

Evropa je ipak platila visoku cenu suprotstavljanja Rusiji. Industrijska proizvodnja se poprilično dobro održala, ali je teško pogođena energetski intenzivna industrija. Prema holandskoj kompaniji za finansijske usluge ING, energetski intenzivna industrija je u novembru imala godišnji pad proizvodnje 13 posto.

Vlade su odlučile da građanima i kompanijama znatno subvencionišu plaćanje energenata. Prema briselskoj organizaciji Brugel, subvencije širom Evrope su ukupno iznosile 705 milijardi evra. I u narednim godinama to bi moglo biti veliko budžetsko opterećenje.

Međutim, Rusija nije uspela da primora Evropu da odustane od podrške Ukrajini. Prema anketama Eurobarometra iz oktobra i novembra, 73 posto stanovnika EU podržava sankcije Rusiji i pomoć Ukrajini.

Izvor: Klix.ba