Promene na naftnoj karti sveta

Rat u Ukrajini je doveo do promene u kretanju izvoza ruske nafte. Grafik pokazuje u kakvoj je situaciji trgovina ruskom naftom, skoro dve i po godine nakon početka rata.

Kad je u februaru 2022. godine Rusija vojno intervenisala u Ukrajini, zemlje Zapada prestale su (ili bitno smanjile) uvoz ruske nafte kako bi predsedniku Vladimiru Putinu uskratile izvor novca za finansiranje rata.

Međutim, kad se Zapad povukao, uskočile su druge zemlje poput Kine, Turske i Indije tako da je priliv novca u kremaljsku blagajnu ostao, više-manje, stabilan.

U nizu grafova, Hinrih Foundation ponudio je slikovni prikaz ove promene i predstavio najnovije podatke o stanju danas, skoro dve i po godine nakon početka rata u Ukrajini.

Analiza koristi podatke Međunarodne agencije za energetiku (International Energy Agency – IEA) iz februara 2024. o kretanju izvoza ruske nafte od 2021. pa do 2023.

Nakon invazije na Ukrajinu, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo uvele su potpunu zabranu uvoza ruske sirove nafte. Uvoz je sa 600.000 barela dnevno u 2021. godini, pao na nulu do kraja 2022. godine.

Slično tome, Evropska unija, koja je kroz istoriju još više zavisila od ruske nafte, smanjila je uvoz nafte iz Rusije za 80 odsto – sa 3,3 miliona barela dnevno u 2021. godini, na 600.000 barela dnevno 2023.

Zemlje OECD-a iz azijsko-pacifičke regije takođe su drastično smanjile uvoz ruske nafte.

Koje su zemlje za to vreme uvoz povećale?

Povlačenje zemalja Zapada otvorilo je priliku za neke druge zemlje i regije koje nisu uvele sankcije nametnute Rusiji.

Tako je Indija u 2023. godini povećala uvoz ruske nafte na čak 1,9 miliona barela dnevno, sa samo 100.000 koliko je uvozila 2021.

Kina, najveći uvoznik, takođe je povećala svoje porudžbine i to za 40 posto u istom vremenskom okviru. Turska je svom uvozu dodala još 500.000 barela dnevno.

Uvoz su povećale i regije poput Afrike, Bliskog istoka i Latinske Amerike.

Promena trgovinske zavisnosti

Dinamika prisutna na globalnom tržištu sirove nafte naglašava neke šire trendove u trgovinskim odnosima Rusije koja se ekonomski sve manje oslanja na Zapad, a više na Kinu.

Od 2022. do 2023. najveći pomak prema gore u procenama UNCTAD-a (Konferencije Ujedinjenih naroda o trgovini i razvoju) bilateralne trgovinske zavisnosti bilo je povećano oslanjanje Rusije na Kinu (+7,1 posto).

To zapravo znači da je nakon invazije na Ukrajinu, Kina Rusiji pružila ruku spasa. Atlantski savet je izvestio da je kineski izvoz u Rusiju porastao za 121 odsto od 2021, dok je izvoz u ostatak sveta porastao za samo 29 odsto u istom periodu.

Nasuprot tome, Rusija se značajno manje oslanja na EU – manje za 5,3 odsto. Južna Koreja i SAD učinile su pomake kako bi se dodatno udaljile od Kine dok geopolitičke napetosti nastavljaju da rastu.

Kao što pokazuje rusko tržište nafte, geopolitičke napetosti mogu značajno uticati na trgovinu.

Iako je ruski izvoz sirove nafte ostao stabilan uprkos ratu, to je zahtevalo promenu glavnih trgovinskih partnera.

Izvor: Bankar

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti