Ratari između useva i solarnih panela

Evropske energetske kompanije ubrzano postavljaju solarne panele na obradivim zemljištima, uz rizik da poljoprivredna proizvodnja bude ugrožena. U Francuskoj zemljoposednik može da zaradi između 10 i 100 puta više novca po hektaru izdavanjem svoje zemlje energetskoj kompaniji, nego što bi zaradio od konvencionalne poljoprivrede. Japanskim farmerima koji imaju solarne panele na svojim poljima toleriše se smanjenje prinosa do 20%, u poređenju sa prosečnim prinosom okolnog poljoprivrednog zemljišta.

U jeku promocije obnovljivih izvora energije na putu do ostvarenja klimatskih ciljeva, solarne elektrane na poljoprivrednim zemljištima sve su više u fokusu. I dok zagovornici ovih izvora zelene energije iznose argumente za njihovu održivost i podstiču masovno interesovanje za takve instalacije, predstavljajući ih kao veliku olakšicu u finansijskoj konstrukciji poljoprivredne proizvodnje, stručnjaci oprečnog mišljenja upozoravaju da će u sve većoj meri umesto useva, na zemljoradničkom tlu nicati fotonaponski paneli.

Jedno je sigurno. Sve su glasnija upozorenja širom Evrope da ogromno interesovanje za izgradnju solarnih sistema nastavlja da uništava poljoprivredna zemljišta.

Elektrane umesto biljaka

Ovih dana takvo upozorenje se čulo i u Severnoj Makedoniji, kako su objavili mediji u ovoj zemlji.

Ogromno interesovanje za izgradnju fotonaponskih sistema nastavlja da uništava poljoprivredna zemljišta. Posao sa strujom cveta, a poljoprivrednici ostaju bez njiva, preneo je portal Zelena brazda.

Makedonski energetski stručnjaci insistiraju na tome da bi postavljanje fotonaponskih elektrana trebalo strateški da se odvija na lokacijama određenim od strane države koje mogu da kupe investitori. Tako bi se, naglašavaju, sprečila situacija da elektrane niču na plodnoj zemlji umesto da se tu proizvodi hrana.

U zemlji ima dovoljno površina koje su pogodne za solarne panele i nisu obradive površine, ali je neophodno da se spreče manipulacije i koruptivni poslovi, poručuju stručnjaci za energetiku, kako prenosi Zelena brazda.

Nauka u odbrani poljoprivrede

Svakako, zakonski okvir predstavlja prvo omeđavanje parcela na kojima je moguće postavljanje solarnih panela. U Srbiji zakonski propisi dozvoljavaju da fotonaponski paneli budu postavljeni samo na građevinskom zemljištu. U nekim zemljama su tačno određene klase poljoprivrednog zemljišta na kojima je moguće postavljanje solarnih panela. Ipak, trend proizvodnje energije iz sunca u praksi ponegde pomera i zakonske granice.

Da li nauka može da pomogne poljoprivrednicima da pronađu ravnotežu između poljoprivrede i solarnih elektrana? Za odgovorom na ovo pitanje tragao je portal Nature, prenoseći različita iskustva iz evropskih zemalja.

Kako se navodi, u martu 2023. godine, francuska Vlada je usvojila zakon koji zahteva da svi solarni projekti na poljoprivrednim zemljištima pruže neku vrstu usluge poljoprivredi: od poboljšanja prinosa do zaštite useva od mraza ili toplotnih talasa. Na osnovu Uredbe pod nazivom O ubrzanju proizvodnje obnovljive energije očekuje se da će država uspešno odgovoriti na sve glasniji poziv da se poljoprivreda zaštiti od povećanja površine zemljišta koje se koristi za žetvu sunčeve energije, a ne žetvu useva.

Isplativ zakup

Ocenjuje se da ovaj trend postaje sve prisutniji zahvaljujući smanjenju troškova i rastućoj isplativosti fotonaponske tehnologije preko solarnih panela. U Francuskoj zemljoposednik može da zaradi između 10 i 100 puta više novca po hektaru izdavanjem svoje zemlje energetskoj kompaniji, nego što bi zaradio od konvencionalne poljoprivrede. Ovo dovodi u opasnost budućnost poljoprivrednog zemljišta.

Zato je cilj da se postigne balans u ispunjavanju zahteva energetskih kompanija za postavljanjem solarnih panela, kako ne bi došlo do oštećenja prinosa zemljišta koje se koristi za proizvodnju hrane. Kao rešenje navodi se i kazna sa kojom bi se vlasnici zemljišta mogli suočiti ukoliko ne ispune ciljeve produktivnosti.

Namera francuske Vlade je, prema nekim najavama, da proizvede 100 gigavata solarne energije do 2050. godine. Prema francuskoj Agenciji za ekološku tranziciju, doprinos solarnih projekata distributivnoj mreži 2022. godine iznosio je 16 gigavata . Od fotonaponskih uređaja izgrađenih na poljoprivrednom zemljištu, od kojih su neka još u izgradnji, očekuje se samo 1,3 gigavata. Oko 61,4 gigavata (45% električne energije u zemlji) dolazi iz nuklearne energije. OIE čine samo 20% ukupne energije koja se troši u Francuskoj, a Vlada se obavezala da će dostići 33% do 2030. Takođe planira da ispuni ambiciozniji cilj Evropske unije od 42,5% energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine.

Zaštita useva od solarnih panela

Francuski naučnici decenijama istražuju kako solarni paneli mogu da se instaliraju tako da ne oštećuju rast useva. Farme čine polovinu francuske zemlje, tako da je to najzgodniji teren za projekte solarne energije u poređenju sa urbanim regionima, šumama ili zaštićenim prirodnim područjima koja pokrivaju ostatak zemlje.

Kristijan Dupraz i njegov tim agronoma u Francuskom nacionalnom istraživačkom institutu za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu (INRAE) u Monpeljeu istražuju prednosti privremene senke za biljke i kako solarni sistemi mogu u tome pomoći. U Oksitaniji, na jugu Francuske, tim je eksperimentisao sa različitim načinima ublažavanja oštrijih temperatura izazvanih globalnim zagrevanjem. Strukture senki opremljene solarnim panelima deo su jedne takve tehnike. Sa ovim sistemom, nazvanim agrovoltaika (proizvodnja energije i hrane), paneli se uzdižu iznad useva kako bi ih zaštitili od sunčeve svetlosti kada je to potrebno, umesto da jednostavno zauzimaju površinu poljoprivrednog zemljišta.

Iz ugla energetske industrije

Iako se agro-fotonaponski model čini kao prihvatljiv kompromis na obradivoj površini, energetskoj industriji je manje privlačan, jer proizvodi niže prinose električne energije od panelnih sistema. Oni jednostavno postavljaju sunčevu energiju kao prioritet. Kritičari takođe ukazuju na troškove takvih sistema, navodeći procenu da je sofisticirani agronomski sistem za praćenje deset puta skuplji od standardne solarne farme.

Bitka se vodi i oko proporcije zemljišta koje može biti pokriveno solarnim panelima. Energetske kompanije lobiraju kod francuske Vlade da legalizuje pokrivanje do 40% poljoprivrednih parcela solarnim panelima, u ime profitabilnosti. Agronomi tvrde da će sve preko 25 odsto ugroziti poljoprivrednu proizvodnju.

Plastenici bez zelenila

Uprkos zakonskim propisima, kako se navodi, za neka poljoprivredna područja već je kasno. S obzirom na to da su solarni paneli počeli da postaju komercijalno pristupačni oko 2000. godine, preduzimljivi francuski farmeri mnoge od ogromnih staklenika u kojima se uzgaja voće i povrće na poljoprivrednim zemljištima, opremili su tim uređajima. Prema nekim procenama, dve trećine plastenika opremljenih fotonaponskim panelima potpuno je ispražnjeno od useva.

„Pre zakona iz 2023. godine, fotonaponski projekti u poljoprivredi bili su veoma različiti širom zemlje, pri čemu su neke lokalne vlasti dozvoljavale da se svi projekti realizuju, a druge su ih sistematski blokirale u u korist poljoprivrede. Zakon pokušava da pronađe most između ta dva pravca“, jedno je od stručnih pojašnjenja.

Iskustva iz Japana

Portal Nature prenosi i iskustva iz Japana. U pokušaju da pronađe ravnotežu između održive poljoprivrede i tranzicije zelene električne energije, ova država je odlučila da reguliše gubitke prinosa, a ne pokrivenost zemljišta. Od 2013. godine, japanski propisi zahtevaju od farmera sa solarnim panelima u svom polju da ispoštuju smanjenje prinosa manje od 20% u poređenju sa prosečnim prinosom okolnog poljoprivrednog zemljišta. Navodi se da su japanski farmeri zabrinuti u vezi sa ovim pravilom, posebno zbog pretnje sankcijama onima koji ga se ne pridržavaju. „Zahtev prinosa od 80% i zakonska mogućnost demontaže agrovoltaičnih projekata koji to ne ispunjavaju i dalje su ogromna prepreka za širenje agrovoltaike u Japanu“, poručuju japanski eksperti.

Nemački poljoprivrednici takođe upozoravaju na to da gube delove svojih njiva, jer vlasnici solarnih panela mogu da plate veću kiriju od poljoprivrednih proizvođača, prenosi Tagesschau.

Predstavnici Nemačkog udruženja gradova i opština uglavnom razumeju da lokalne zajednice omogućavaju da zemljište bude dostupno za solarne parkove.

Političko pitanje

Prema njihovom tumačenju, reč je o povećanju obnovljive energije prema nastojanju političara, ali, naravno, i o stvaranju prihoda za opštinske budžete.

Međutim, po pravilu, visokokvalitetna zemljišta ne bi trebalo da se koriste za prizemne fotonaponske sisteme, podseća ovaj nemački portal. Kako se navodi, upotreba obradivih površina za poljoprivrednu proizvodnju trebalo bi da bude prioritet.

Prema nemačkom Udruženju poljoprivrednika, fotonaponski sistemi bi najpre trebalo da budu postavljeni na krovovima, ambarima, poljoprivrednim zgradama ili parkinzima, pa tek onda na plodnom zemljištu.

Da bi se osigurala održiva ishrana, Udruženje apeluje da se što je više moguće izbegava gubitak poljoprivrednog zemljišta u korist fotonaponskih sistema. Podsećaju na pretrpljene značajne gubitke zemljišta na štetu poljoprivrede, na primer zbog mera zaštite prirode. Udruženje poljoprivrednika strahuje od procene da bi u narednim godinama bilo potrebno 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta za planiranu izgradnju PV sistema na otvorenom.

Agro-fotonaponi kao rešenje

Kao jedno od rešenja za izbalansiranu upotrebu zemljišta i nemački stručnjaci vide u agro-fotonaponskim sistemima, kako bi se omogućila dvostruka upotreba obradive površine. I nemačka Organizacija za zaštitu životne sredine BUND  i Udruženje poljoprivrednika smatraju prihvatljivom takvu sinergiju.

Agro-fotonaponski sistemi na terenu bi mogli da zaštite biljke i plodove od sunca, jake kiše, grada ili čak vetra. Međutim, izgradnja takvih elektrana je komplikovanija i zbog toga su skuplji u poređenju sa prizemnim PV sistemima.

Mnogi poljoprivrednici su skeptični i ne veruju u ovu dvostruku upotrebu zemljišta. Kažu da bi agro-fotonaponi izazvali velike investicione troškove i dodatne napore za poljoprivrednika.

Uslovi za podnosioce zahteva

I u Grčkoj je dvostruka upotreba zemljišta ušla u predlog zakona o agro-fotonaponskim sistemima, prenosi Energypress. Da bi zahtev za dodelu priključka instalisane snage manje ili jednake jednom megavatu (1MW), bio prihvaćen, uslov je da se podnosilac zahteva bavi gajenjem useva.

Konstatovano je da i u ovoj  zemlji sve masovnije instalisanje fotonaponskih sistema rezultira gubitkom vrednog zemljišta koje bi farmeri mogli da koriste za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Cilj je da se ne izgubi ni milimetar visokoproduktivnog zemljišta i da se na njema uzgajaju dinamični usevi. Takođe, među prioritetima je obezbeđivanje prehrambene bezbednosti zemlje, pošto obradive površine neće biti umanjene izgradnjom solarnih elektrana. Među ključnim razlozima navodi se i povećanje prihoda proizvođača, ukoliko se odluče za instaliranje fotonaponskih uređaja.

Solarnim elektranama se, očigledno, smeši lepa budućnost. Ipak, za vedar pogled unapred neophodno je da pored fotonapona ostane dovoljno prostora i za poljoprivredne useve.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti